30. april – najveći napad na Beograd, razoren Murino

U do tad najintenzivnijem napadu na Beograd bombardovana je zgrada Saveznog MUP-a u ulici Kneza Miloša a na meti su se našle i zgrade Ministarstva odbrane i Generalštaba Vojske Srbije. Oštećena je i zgrada Vlade Srbije.

Projektili su pogodili i gusto naseljeni deo Vračara. Srušene su privatne kuće u ulici Maksima Gorkog.

Te noći je u Beogradu poginulo troje ljudi a 40 je ranjeno.

Bombardovana je varošica Murino kod Plava. Sa deset projektila gađan je most na Limu u centru mesta. Poginulo je šest civila, među njima je bilo troje dece.

Sa šest projektila ponovo je gađana već porušena fabrika "Krušik" u Valjevu. Velika oštećenja pretrpela je gradska bolnica u blizini fabrike. Pogođen je repetitor na planini Maljen. Bombardovane su i Divčibare.

Na Prištinu je ispaljeno pet projektila. Bombardovan je ponovo aerodrom Slatina.

Zemljotres jačine 5,5 jedinica Rihterove skale pogodio je oko 5.30 časova Srbiju. Epicentar je bio oko 70 kilometara od Beograda, u blizini Valjeva.

Specijalni izaslanik ruskog predsednika, Vuktor Černomirdin, izjavio je dan nakon razgovora sa jugoslovenskim predsednikom Slobodanom Miloševićem, da postoji „"olidan pomak" ka mirnom rešenju kosovske krize.

Stupio je na snagu naftni embargo EU protiv SRJ. Rusija je saopštila da neće poštovati embargo jer je u suprotnosti sa međunarodnim pravom. Američki sekretar Vilijam Koen upozorio je Rusiju na političke i ekonomske posledice.

Crna Gora je zatražila da bude pošteđena naftnog embarga i izrazila spremnost da dozvoli međunarodnu kontrolu svog uvoza.

Savezna Vlada je saopštila da samo Savet bezbednosti UN ima legitimitet da odlučuje o međunarodnom prisustvu na KiM i da SRJ može da prihvati samo nenaoružane mirovne snage. NATO je taj predlog ocenio kao neprihvatljiv.

Čelnici NATO su u Briselu razgovarali sa predstavnicima kosovskih Albanaca koji su izjavili da je jedino rešenje krize dolazak trupa Alijanse na KiM.