U Nišu je državnom ceremonijom obeleženo dve decenije od početka bombardovanja Srbije. I posle 20 godina ostala su mnoga pitanja – kako je srušen međunarodni pravni poredak i kakve su posledice? Kako su događaji s proleća 1999. uticali na kasnija zbivanja u Srbiji i u Evropi?  

Istoričar Predrag Marković rekao je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da nije bilo humanitarne intervencije, oni su u hodu došli do te definicije jer je počela javnost, naročito u Nemačkoj i Francuskoj, da se komeša jer 80 odsto albanskih izbeglica je pobeglo od bombardovanja.

"Na početku rata je još ogromna većina Albanaca bila kući, a onda su tokom rata bežali od ratnih dejstava i zapadne sile su u hodu došle na ideju da su oni pokrenuli uništavanje Srbije da bi spasili izbeglice", kaže Marković.

Prema njegovim rečima, to je laž, jer 24. marta te izbeglice nisu postojale.

"Tako da je to zločin protiv mira, jer napasti zemlju u srcu Evropu ili bilo gde sa tolikom nesrazmernom slilom, sa toliko neselektivnim uništavanjem ciljeva, vozova, bolnice, pijace, autobuse, škole – to ne može drugačije da se opiše nego kao zločin protiv međunarodnog prava", smatra Marković.

Dvadeset godina kasnije, Marković kaže da je problem u tome što se velike sile malo stide tog svog ponašanja i tamo niko ni na koji način ne obeležava taj događaj kao trijumf NATO pakta, da dočekaju april 1999. godine – 50 godina tog pakta na ulicama Prištine, da se vijore zastave američke i albanske vezane.

Prema njegovim rečima, njihova ideja je bila da NATO ima pravo da krši svaki međunarodni propis zato što im se može. Prividno je izgledalo da su u tome uspeli, ali kasnije je došla cena na naplatu, to su Irak i Avganistan.

"Jer oni su mislili da mogu da ponove taj scenario, nula gubitaka sa njihove strane, elegantno bombardovanje sa neba kao u video-igricama. Oni piloti igraju igricu pa gađa voz da vidi, pa onda laž – rekli su da su pogodili voz u Grdeličkoj klisuri je je išao brže nego što smo mislili. Ako srpski voz ide brže nego što neko misli to je potpuno neverovatan podatak", rekao je Marković.

Govoreći o tome zašto civilni ciljevi, on kaže da su se naljutili jer jer naš otpor bio jači nego što su očekivali.

"Mi smo trebali da se odmah predamo, ali Srbi su narod čudan, oni se nikad ne predaju, oni nisu to dobro proučili", kaže Marković.

Za gađanje kineske ambasade opravdanje je bilo da su imali stari plan grada pa su mislili da je neka druga zgrada, jer je na tom mestu bila livada u starom planu grada, naveo je Marković.

NATO agresija će u svetu biti izložena kao vrsta amnezije, smatra Marković i dodaje da ima najsavesnijih političara na Zapadu koji podsete na to, ali podseti i Putin koji je rekao da je NATO agresija osvestila Rusiju.

"Da su shvatili da nema popuštanja Americi bespricipijelno i da su Rusi učvrstili stav posle tragedije bratskom srpskom narodu", rekao je Marković.

Problem Kosova je ostao aktuelan i posle NATO bombardovanja. Prema njegovim rečima, rezultat bombarovanja je isključivo štetan i nije dao pozitivan rezultat. 

"Vi ne možete da računate na stabilan mir kada podržavate ljude kao što su Haradnaj, Tači i Veselji", istakao je Marković.

Preinačavanje odluke o priznanju Kosova nervira Ameriku i Kosovo, kaže istoričar.

Govoreći o Zmagu Jelinčiču, Marković kaže da je to marignalan političar u Sloveniji i on nema prestiž i nema šanse da inicijativa u Sloveniji zaživi.

"Pre bih očekivao da se to donese u Češkoj, jer ima deo političke javnosti koji je prijateljski raspoložen prema Srbima", zaključio je Marković.