Napad na RTS pre tačno dve decenije promenio je naš pogled na svet, ocenjuju učesnici konferencije. Od nekih smo čuli i izvinjenje za bombardovanje, iako, kao novinari, nisu u tome učestvovali.

"Verujem da porodice tih 16 civila, medijskih radnika koji su ubijeni, već duže vreme zaslužuju izvinjenje od Sjedinjenih Država. Iako nisam član vlade, ja sam građanin Amerike koji plaća porez, a većina tog novca ide za finansiranje vojske, zato sam se na neki način osetio odgovornim i mislim da je nepriznavanje tog zločina – dodatno povređivanje", navodi Džeremi Skejhil, urednik portala The Intercept, u Njujorku.

Metju D. Rouz, urednik portala Brave New Europe, u Berlinu navodi da oseća ljutnju, patnju, tugu.

"Jednostavno – nema opravdanja za ubistvo civila, bili oni novinari ili ne", ističe Rouz.

Aleksej Nikolov, glavni urednik Russia Today u Moskvi navodi da je za njega bombardovanje Jugoslavije bilo šok.

"Sve je to za mene bio veliki šok. Činjenica da usred Evrope pošaljete avione sa bombama da gađaju televizijski centar, za mene je bila nadrealna. Tada sam drugačije počeo da gledam i na neke ljude iz našeg posla", ističe Nikolov.

Srbi predstavljeni kao zločinci 

Tokom NATO bombardovanja u svet je odlazila jednostrana slika, a dopisnici stranih medija koji su izveštavali drugačije od uvreženog mišljenja često bili etiketirani.

"Ono što je davalo meni i mojim informacijama poseban značaj jeste ono što su one plasirane preko agencije Frans pres, što je posebno iritiralo one u Briselu i Vašingtonu koji su želeli da predstave jednu sliku, jedan narativ, koji je bio prilično jednoličan i predstavljao je Srbe kao zločince, a pokušavao da praktično opravda bombardovanje", objašnjava Aleksandar Mitić, dopisnik agencije Frans pres sa KiM tokom NATO bombardovanja.

Dve decenije kasnije, i društvene mreže su način informisanja. Mogu da doprinesu ukidanju jednostrane slike, ali tu je i pitanje njihove verodostojnosti. Zato i danas, kao i pre 20 godina, savet za mlade novinare: najvažniji je profesionalizam.

"Ako zaista želite da budete novinar, morate pronaći svoj način. Ako želite da budete moralni i iskreni i da se susptostavite moćnicima, onda ume da bude vrslo teško, ali i dalje je moguće i treba se za to boriti", navodi Metju D. Rouz, urednik portala Brave New Europe u Berlinu.

Skejhil navodi da je ovo najopasnije vreme u istoriji za novinare.

"Ne samo jer postoje pretnje da budu ubijeni, razni pritisci, vlasti koje prate novinare, špijuniraju... ratno novinarstvo u svetu pojavljuje se u različitim formama, nije to samo pretnja gubitka života", ocenjuje Skejhil.

I konačno pitanje, kada će se ostvariti naslov konferencije "Kraj nekažnjivosti za zločine nad novinarima", dobija ne baš ohrabrujući odgovor - ne skoro, sve dok postoje podele u svetu i oni koji žele da zaustave istinu i protok informacija.

Bombardovanje 1999. zločin i velika greška

Na današnjoj prvoj debati bilo je reči o tome kako je izgledalo izveštavanje o bombardovanju 1999. godine. Ocenjeno je da je sam taj čin zločin i velika greška.

Na panelu "Rat uživo: Izveštavanje za vreme NATO bombardovanja" pomoćnik direktora RTS-a Milivoje Mihajlović rekao je da su lažne vesti bile okidač za bombardovanje SRJ. Dodao je da su svetski mediji pričali o tome da se "OVK bori protiv vojske, policije i za slobodu Albanaca, a nikada da su ubijali Albance političke protivnike, da su kidnapovali novinare..."

"U kosovskom ratu započeo je period svetske obmane i veliki problem je tada bio oko demantovanja vesti" , rekao je on, navodeći neke od situacija koje su strani novinari predstavljali uglavnom u drugačijem svetlu.

Prema rečima Aleksandra Mitića, dopisnika AFP-a sa Kosova i Metohije tokom NATO bombardovanja na Kosovu, pojam medijskog rata dobio je tragičnu dimenziju. To je, kako je rekao, bio i prvi internet rat u istoriji.

On je naveo ključne karakteristike tog medijskog rata, među kojima su početak modernog koncepta strateške komunikacije, kao i začetak onoga što danas zovemo "lažne vesti".

Vladimir Solovjov, reporter ruskih medija s Balkana devedesetih, danas predsednik Saveza novinara Rusije rekao je da na ovom prostoru postoje već dva primera lažnih vesti –sarajevske Markale, kada je počelo NATO bombardovanje položaja bosanskih Srba, a kasnije se to pokazalo kao suprotno. Drugi slučaj je, kako je naveo, sučaj Račak, gde su najpre strani novinari javili o leševima ubijenih civila, a kasnije je finski forezničar otkrio da su to u stvari pripadnici OVK koji su ratovali protiv vojske. 

Istina rata – tragedija za narode

Elizabet Levi, reporterka magazina Marijan '90-ih, glavna i odgovorna urednica Kozera iz Pariza, ukazala je da se danas vesti šire preko Tvitera i da se javnost obaveštava na drugačiji način.

Ona se podsetila trenutaka koji su se dogodili nakon rata na Kosovu kada je svojim očima videla kako je napravljen jedan lažni narativ.

"Trebali smo da pronađemo dokaze za izmišljenu bajku, za retoriku o masovnim grobnicama na Kosovu, koncentracionim logorima i kampovima i da su zbog toga Srbi zaslužili proterivanje", rekla je ona.

Prema mišljenju Olega Dmitrijeva, novinara Si-en-ena devedesetih, danas savetnika ruskih medija, rat na Kosovu prvi je slučaj lažnih vesti.

Viktor Lupan, reporter Figaro magazina devedesetih, istoričar i publicista, ukazao je da je istina tog rata tragedija za sve narode bivše Jugoslavije koji i dalje plaćaju posledice.

Mitić za RTS: Želeli su jednoličan anrativ

Aleksandar Mitić, učesnik panela koji je u to vreme bio dopisnik Frans presa sa Kosmeta za RTS kaže da je on bio jedini izveštač stranih medija koji je svih 78 dana bio na KiM.

Navodi da su njegove informacije imale poseban značaj jer su se plasirale preko Frans presa što je iritiralo Brisel.

"Želeli su sliku i narativ koji je bio jednoličan i da predstave Srbe kao zločince i opravdaju bombardovanje uključujući i bombardovanje RTS-a", kaže Mitić.

Dodaje da je on svojim izveštavanjem ugrožavao taj narativ i da je uspeo da demantuje mnoge lažne vesti.

Kaže da bi situaicja danas bila drugačija zbog razvijenog interneta i društvenim mreža.

Ipak, Mitić ističe da je bombardovanje SRJ promenilo informaciono-komunikacioni sistem u svetu jer su kreirani alternativni mediji.

Promene koje su donele društvene mreže 

U nastavku debate u panelu "Propaganda 1999-2019, šta smo naučili", istaknuto je da se nikada neće odgovarati za posledice ratne propagande.

Učesnici su istakli da se ni u kom slučaju ne može opravdati nasilje nad novinarima, pa ni u ratnim prilikama.

Ljiljana Smajlović, predsednica Suda časti UNS-a i urednica lista "Evropljanin" 1999. izjavila je da je i u vreme NATO bombardovanja, RTS "manje lagao nego NATO ili drugi mediji u svetu".

Novinari su, kako je rečeno, najčešće ubijani zbog izveštaja sa ratišta, ili i zbog izveštavanja o politici i političkom establišmentu.

Prisluškivanje i praćenje novinara takođe je veliki problem. Kada ih država prisluškuje onda i izvori dolaze u opasnost, a novinari treba da ih zaštite, rečeno je u debati.

Metju Rouz, istraživački novinar iz Berlina, rekao je da su novinari često izloženi pritiscima i da postoji opasnost da su namerno ciljane mete.

"Prinuđeni su da rade u oskudici, da budu frilenseri, ali treba da se suprotstave onima koji imaju moć, bilo da su u Srbiji ili u Americi", dodao je Rouz.

Novinarstvo – jedno od najopasnijih zanimanja 

Dimitrij Šeluhin iz Moskve ukazao je da novinarstvo u poslednjoj deceniji  postaje jedno od najopasnijih zanimanja, a stepen opasnosti se ne određuje etikom novinara.

Na pitanje kakva je uloga socijalnih medija, odnosno da li oni stvaraju opasnu atmoferu za novinare, Šeluhin je istakao da se Fejsbukom i drugim društvenim mrežama "obim jedinstvenog sadržaja širi".

Prema njegovim rečima, ubuduće neće novinar određivati sadržaj, već giganti u okviru socijalnih mreža.

Slobodan Despot iz Lozane rekao je da njega društveni mediji podsećaju na ono što se desilo u Rusiji tokom Perestojke, jer se prešlo na stav - pišite šta god hoćete, baš nas briga.

"Za mene je vrlo čudna situacija u kojoj imate sve te izvore, komentare, blogove koji se izjednačavaju s ozbiljnim novinarskim tekstovima. Sve više i novinari počinju da pišu kao nepismeni blogeri. Sve je krenulo nizbrdo - opušteni jezik, trolovanje, emocijalni pristup svemu. Mi trebamo da budemo pouzdeni", ukazo je Despot.

Džeremi Skejhil, istraživački novinar iz Njujorka, rekao je da je dobro da postoje nazavisne informacije, posebno kada je reč o najnovijim događajima. Naveo je vlastiti primer - ima 350.000 pratilaca na Tviteru, objavio je sliku o sinoćnjim događajima u Beogradu, a mnogi ljudi ništa o svemu tome nisu znali.

Konferenciju organizuju RTS i UNS a održava se u Dečjem kulturnom centru.

Juče su na otvaranju konferencije govornici ocenili da bombardovanje RTS-a, u kojem je stradalo 16 radnika, predstavlja zločin bez presedana.