Srbi u dijaspori obeležili godišnjicu početka NATO agresije

Savez Srba Francuske organizovao okupljanje na Trgu Trokadero u srcu Pariza, gde su govornici istakli nepravedan karakter NATO agresije, herojski otpor srpske vojske, neverovatna materijalna razaranja i velika stradanja civila.

Pred više stotina prisutnih, podsetili su i na neke svetle elemente u francusko-srpskim odnosima, i pored velike medijske propagande protiv Srbije, kao štosu umanitarac Arno Gujon, novinar Žan-Kristof Buison, pokojni akademik i pisac Žan Ditur, pisac Patrik Beson, oficiri Žak Ogar i Pijer-Anri Binel.

Naglašeno je da je tražiti od Srbije da odustane od Kosova bilo kao da se od Francuske zahteva da odustane od katedrale u Remsu ili Notrdamu ili doline Loare.

Prisutnima su se obratili Đuro Cetković i Romeo Milošević, predsednik i potpredsednik Saveza Srba Francuske, Aleksi Trud profesor geopolitike na univerzitetu Versaj, Dušan Gujaničić, doktorant prava na Sorboni i Pol Antoan, francuski doktorant na Univerzitetu u Beogradu.

Više stotina Srba i Austrijanaca okupilo se u centru Beča da bi odalo počast žrtvama NATO bombardovanja i podsetilo međunarodnu zajednicu na zločin koji je zapadna vojna alijansa počinila napadajući SRJ, uz kršenje međunarodnog prava.

Pomen, u organizaciji Austrijsko-srpskog pokreta solidarnosti, počeo je na trgu ispred sedišta predsednika i austrijske vlade, odakle se povorka, kroz ulice strogog centra, uputila ka trgu Štefansplac, gde su Srbi, tokom NATO agresije protestovali 78 dana.

Oni su, tokom kretanja nosili parole protiv NATO agresije da bi skrenuli pažnju austrijske javnosti na zločin počinjen pre 20 godina, za koji niko nije odgovarao.

Brojni govornici su, na završnici skupa, ukazali da je NATO prekršio međunarodno pravo svojom intervencijom, vođenom pod plaštom "humanitarne akcije".

Zahtev austrijskoj vladi da poštuje međunarodno pravo

Sa skupa su upućeni i zahtevi austrijskoj vladi, pre svega da Beč ne ignoriše svoju ustavnu obavezu da bude neutralan i da poštuje međunarodno pravo, pa tako i Rezoluciju 1244.

"Pre 20 godina je NATO napao Jugoslaviju. To je bio prvi veliki rat na evropskoj teritoriji od 1945, a za koji nije postojao mandat UN, niti se može pravdati napadom na jednu članicu alijanse. Toj vojnoj intervenciji, suprotnoj međunarodnom pravu, prethodili su građanski ratovi, uz snažno mešanje sa strane. Prsti Austrija i EU su bili umešani u ratna događanja na prostoru bivše Jugoslavije", podvukli su organizatori u deklaraciji.

Konstatovali su da i dalje dominira crno-beli narativ, u kojem Zapad sebi pripisuje ulogu policajca koji se navodno brine o "humanosti" i "redu", dok se Srbija, tadašnja Jugoslavija, i dalje prikazuje kao agresor, što ne odgovara realnosti i treba ispraviti.

Podsetili su da je na osnovu Rezolucije UN 1244 i Kumanovskog sporazuma okončana 78-dnevna agresija, i da ta Rezolucija UN predviđa da je Kosovo i Metohija integralni deo Srbije.

U deklaraciji sa skupa ističe se da, ukupno gledano, NATO nije doprineo razumevanju naroda na Balkanu, već samo daljem zaoštravanju napetosti.

Skupu u centru Beča prethodila je diskusija pod motom "20 godina od NATO bombardovanja, ima li Balkan budućnost?, u kojoj su, između ostalih učestvovali austrijski publicisti i istoričari Hanes Hofbauer, Kurt Grič, Vilhelm Langtaler, političar David Štokinger, kao i bivši izaslanik EU za Kosovo, koji je učestvovao u pregovorima u Rambujeu Volfgang Petrič.

U subotu uveče predstavljen je film Težina lanaca režisera Borisa Malagurskog, sa kojim su prisutni imali prilike da razgovaraju o pozadini NATO agresije.

Na skupu u Stokholmu okupljenima su se obratili načelnik Centra za susedne zemlje i Sredozemlje u Institutu za međunarodnu politiku i privredu Slobodan Janković i advokat Srđan Aleksić, saopštili su organizatori.

Aleksić je govorio o gorućim pitanjima zagađenja životne sredine i posledicama bombardovanja po zdravlje građana.

Izneo je i mišljenje domaćih i stranih naučnika koja povećanje broja obolelih od raka povezuju sa upotrebom municije sa osiromašenim uranijumom.

Aleksić je naveo podatke da danas u Srbiji od malignih oboljenja umre isti broj ljudi kao i u Nemačkoj, koja ima oko 10 puta više stanovnika.

Rekao je da tim pravnika i državna komisija Srbije dobijaju značajnu pomoć iz Italije, Nemačke i Švajcarske, kako od kolega, tako i od drugih stručnjaka iz relevantnih oblasti.

"Imamo dosta neoborivih dokaza o odgovornosti počinioca i radimo kako na pripremi optužnica, tako i na utvrđivanju izgleda za međunarodnu medijaciju kako bi se došlo do obostrano prihvatljivog sporazuma", rekao je Aleksić.

Program je održan u organizaciji Fondacije "Carica" i Centralne kuće kulture u Stokholmu, a uz podršku Saveza Srba u Švedskoj, Ambasade Srbije, Srpske pravoslavne crkve i Udruženja prijatelja Crne Gore. 

Prikazana su dva dokumetarna filma – Bombe koje su razrušile mir, ukrajinske rediteljke Olge Lazebnik, kao i Uranijum 238 – moja priča, o štetnim posledicama na ljude i životnu sredinu koje je izazvala upotreba projektila sa osiromašenim uranijumom tokom agresije Alijanse 1999.

I Srpski kulturni savez Švajcarske zajedno sa Forumom srpskih građana Crne Gore kao i ranijih godina, održao je skup u centru Ciriha na kome su se prisetili žrtava NATO agresije 1999. godine.

U crkvi Svete Trojice i Uspenskom hramu održan je pomen stradalima.