Centralno obeležavanje početka NATO bombardovanja 1999. godine počelo je tačno u 19.45, kada su NATO avioni bacili prve bombe.

Okupljenima u Nišu, gde je priređen prigodan umetnički program u znak sećanja na žrtve, obratio se patrijarh srpski Irinej, poručivši da se danas sećamo najtragičnijih dana u istoriji, koji ne treba da se ponove nikada i nigde u svetu.

Napomenuo je da su zvuci sirena za uzbunu i danas prisutni u našim životima.

"Čujemo ih u snovima, u svojim sećanjima, to su dani najtragičniji u našoj istoriji, dani za koje bismo želeli da se nikada više ne ponove našem narodu, ali ne samo našem narodu nego nigde u ovome svetu. To su zvuci pakla, zvuci mržnje koji izlaze iz dubine čovekova bića, koje razaraju, koje predaju smrti i najtužnijim sećanjima", rekao je patrijarh Irinej.

Istakao je da 78 dana bombardovanja predstavljaju dane straha.

"Da su to su bili dani radosti i oni bi bili veoma dugi. Zamislite da ti tragični zvuci i strah, koji smo svi doživljavali, traju 78 dana. Pitamo se danas odakle taj izvor mržnje, da se uništi ono što je najvrednije na ovom svetu pod suncem, da se uništi ljudkso biće ni krivo ni dužno – ali sa jednim jasnim planom i ciljem da se ostvare zemaljski planovi, a ja bih, mirne duše, to nazvao paklenim planovima", rekao je patrijarh.

Ističe da je još tragičnije to što su nas bombardovali "naši bivši saveznici i prijatelji, koji su svoje savezništvo pretvorili u neprijateljstvo prema našem narodu".

"Planovi koje su hteli da ostvare potiču od moćnika ovog sveta, sa jednim ciljem da jedan narod i miroljubivu državu unište i raskomadaju u najmanje delove i parčadi, da bi ostvarili svoje ciljeve i namere. Zato su preduzeli korake od kojih će se pokolenja sigurno stideti i reći ono što zaslužuju...", naveo je patrijarh.

Poručio je da je udareno na miran narod koji je čitavu svoju istoriju proveo u velikom stradanju i iskušenju, narod koji voli slobodu za sebe i želi je drugima.

"Da bi ostvarili svoje želje osudili su nas da smo narod koji čini zlo, koji smišlja zlo drugima i to vezali za jedan kraj naše otadžbine, sa narodom sa kojim srpski narod živi stotinama godina kako zna i ume, pokazujući svoje pravo ljudsko lice i humanizam. Oklevetali su nas i sa tom klevetom i mržnjom podigli su svet", rekao je patrijarh.

Moćne zemlje usmerile silu ka malom narodu 

Poručio je da je 19 moćnih država usmerilo silu prema jednom malom narodu i učinilo ono što dobar čovek nikada ne bi uradio.

"Naneli su nam velika zla, porušili su nam naše fabrike, industrije, puteve, železnice, a čak nisu ni bolnice poštedeli. Nisu poštedeli ni malenu decu, koja su sa radošću ušla, a sa tugom i plačem napustila ovaj svet. To je nešto čemu se samo đavo može radovati", istakao je patrijarh.

Dodao je da nas je bombardovanje unazadilo za više od 50 godina – da su "naprednu zemlju pretvorili u prah i pepeo".

"Neka im Bog sudi po pravdi svojoj, a poznato je da zlo dobro neće doneti", rekao je patrijarh Irinej .

Napomenuo je da je na nama da "prigrlimo otadžbinu" i da budemo jedinstveni.

"Ono što vidimo danas na ulicama nije dobro, to daje snagu našim neprijateljima. Zna se kako se dolazi do položaja i do vlasti, na ovaj način ne mogu doći, niti nauditi, ali mogu nauditi svome narodu i svojoj državi. A, verujem da to ne žele. Možda su druge želje jače od njih, ali moraju da razmisle šta čine i da se sa malo više ljubavi obrnu svome narodu, svojoj otadžbini i svojoj budućnosti", rekao je patrijarh.

Istakao je da je danas najpotrebnije jedinstvo, da bi se odbranila svetinja na Kosovu i Metohiji.

"Tu svetu zemlju ne smemo nikome pokloniti, moramo je braniti svim dopuštenim sredstvima, a ne daj bože da se koristimo i nekim drugim. Mi to ne želimo i molimo se Gospodu da ne dođemo u takvu priliku", kaže patrijarh.

Naglasio je da naš narod odlukuje ljubav prema drugim narodima, te da nas i istorija i vera uče da u svakom čoveku vidimo lik Božji i da se odnosimo prema njemu kao prema rođenom bratu.

Vučić: Za opstanak važno da ne zaboravljamo živote

Okupljenima se obratio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je poručio da je za opstanak srpskog naroda važan jedan uslov – da ne zaboravljamo nikada nikome naše živote, posebno ne dečije.

Istakao je da su na mestu ruševina izgrađene nove bolnice, škole, putevi, ali da ništa ne može da vrati ljudske živote, među kojima su trudnica Ljiljana Spasić iz Niša, učenica Sanja Milenković iz Varvarina, porodica Milić iz Aleksinca, dvogodišnji Marko Simić iz Novog Pazara, brat i sestra Stefan i Dejana iz Ralje, mala Milica iz Batajnice...

"Niko nije odgovarao za ove zločine. Srpski civili, naša deca, bili su dozvoljena meta agresije NATO-a i za njih je to bila samo greška. Za nas nikada neće biti greška i ta deca i ti ljudi nikada neće otići u zaborav", rekao je Vučić.

Ponosan je, kaže, na slobodarski duh našeg naroda, koji nas je naterao da ne zaboravimo da budućnost možemo graditi samo na takvim osnovama - čuvajući slobodu, nezavisnost i samostalnost kao najviše vrednosti.

Naveo je da se pet godina na ovakav način obeležava godišnjica agresije NATO-a na "malu, slobodoljubivu i nikada pokvarenu zemlju".

Citirajući Martina Lutera Kinga, Vučić je istakao da u to vreme nismo imali prijatelje.

"Hvala onima koji nisu bili protiv nas, ali nam pomagao nije niko. Bili smo sami suočeni sa najvećom vojnom silom na svetu, sa koalicijom bogatih i moćnih, sa 22.000 tona bombi i raketa i njihovim jasnim ciljem – da nas ponize i deo naše teritorije predaju nekom drugom", rekao je Vučić.

Naglasivši da danas ponovo imamo prijatelje, ali i one koji nam više nisu neprijatelji, predsednik je naveo da ostaje jasna razlika u mišljenju o onome što se događalo.

"Smrt 2.500 civila, smrt 79 dece, devastiranje zemlje, štete koje se mere desetinama milijardi dolara za nas će uvek biti zločin. Za njih je, čak ako i toliko hoće da priznaju, greška uz koju, tu i tamo, dodaju izraz 'tragična'. Njihove greške za nas su značile gubitak najvažnijih od svih života, dečijih života. Nemamo pravo na to da pognemo glavu", naveo je predsednik.

Dodao je da Srbija danas i sme, i može, i mora da kaže da greška nije srpski narod koji je stradao, već oni koji su ga bombardovali.

"Ma koliko radili protiv Srbije, Srbija je danas jača i snažnija nego što je ikada bila", kaže Vučić i dodaje da je gledanje u budućnost najsvetija obaveza koju imamo i prema žrtvama i prema sećanju.

Naveo je da ni ubijeni u Jasenovcu, Jadovnu, Prebilovcima, Golubnjači, operaciji "Oluja" nisu bili greška, "već namera nekih da nas unište".

"Život mora da bude zaštićen, da bude omogućen, siguran, slobodan, da bude naš prvi zadatak i najvažniji cilj", rekao je Vučić ističući da nikada nećemo zaboraviti težak zločin nad našom decom i našim narodom.

Razgovori o svemu, sem o zaboravu

Poručio je da nećemo zaboraviti ni žrtve, ni velike ljude koji su stali na stranu istine i pravde, i podržali našu zemlju – među kojima je i kapetan grčke ratne mornarice koji je odbio naređenje da pošalje projektile na Srbiju.

"O svemu možemo danas da razgovaramo, sem o zaboravu. I o Kosovu, koje ste nam bombama i lošom politikom gotovo otkinuli od ostatka tela. I o susedima koji su ćutali, o Evropi koja je učestvovala, i o rešenjima, kompromisu i miru", kaže Vučić.

Ističe da su Srbi na KiM najugroženija etnička grupa na tlu Evrope i da bi o njihovim pravima trebalo da brinu i Unmik, i Kfor, i Euleks.

"S pravom se pitam, zbog čega danas oni koji su, zbog tobožnje zaštite prava Albanaca, razorili našu zemlju, nisu zainteresovani da Srbima obezbede bezbednost na KiM", rekao je Vučić.

Podsetio je na izveštaj Dika Martina koji međunarodne institucije, kako kaže, ignorišu, i upitao zašto još nije formirana Zajednica srpskih opština, zašto nisu ukinute takse na uvoz robe iz Srbije i BiH, kao i zašto se toleriše formiranje i pretnja albanske vojne sile.

Izrazio je zahvalnost, kako kaže, najhrabrijima među nama – Srbima na KiM koji čuvaju svoja ognjišta.

"Nadamo se da nikome neće da padne na pamet da ih ubije i proteruje. U protivnom, naš narod nećemo, ne smemo i ne možemo da ostavimo na cedilu", poručio je Vučić.

Balkan i dalje zapaljiv, mir i životi napotrebniji

Istakao je da je narod doneo odluku da ne želi članstvo Srbije u NATO i da je vojna neutralnost naš izbor.

"Ne pretimo nikome... Hoćemo da čuvamo svoje nebo i sami štitimo i branimo svoju zemlju, i za to imamo sve više snage i mogućnosti", rekao je Vučić.

Predsednik je izjavio da je Srbija inicijator političkih rešenja, spremna za razdoblje mira i prosperiteta na Balkanu, ali da drugi to ne žele.

"Pregovore uvek hoćemo, a poraz Srbije, ma koliko čekali, nećete dočekati", rekao je Vučić uz napomenu da ne mislimo da smo bezgrešni, ali da smo spremni da iskoristimo i najsitniju mogućnost za dijalog i pruženu ruku.

Istakao je da moramo da komuniciramo, a ne da se gledamo preko nišana, da se moraju tražiti rešenja – da bismo izbegli metke.

"Mir i životi su nam najpotrebniji", naglasio je Vučić uz poruku da je Balkan i dalje zapaljiva smesa sa kojom niko više ne sme da pogreši.

Uz napomenu da su "krenuli da sruše Srbiju", Vučić je rekao da će Srbija da pobeđuje po broju novih fabrika i investicija, stvaranjem bogatijeg društva, kao i da će imati snage da se izbori sa svima koji žele da je na putu normalnosti i uspeha zaustave.

"Šta god da se dogodi, kako god da se dogodi, nikada nemojte da dopustite bilo kome da sruši slobodu, nezavisnost i samostalnost Replike Srbije", istakao je predsednik.

Dodik: Srpski narod svrstan na stranu lošeg

Predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik je, u obraćanju okupljenima, poručio da je NATO bombardujući Srbiju počinio veliki zločin nad srpskim narodom, što je bilo u kontinuitetu sa bombardovanjem Republike Srpske.

"Stravčina stradanja u Srbiji i Republici Srpskoj bilo je delo zapadnih država koje su Srbiju i srpski narod svrstali na stranu lošeg i onome kome treba načiniti štetu", rekao je Milorad Dodik.

Istakao je da je NATO agresija davno pripremana i da ona i dalje traje.

"To je bilo nemilosrdno, a oni su to pretvorili u 'anđela'. U svakom slučaju je bilo nepravdeno, nasilnički i zločinački", poručio je Dodik i napomenuo da bi bilo dobro da prethodna vlast nije NATO agresiju nazivala kampanjom.

Kako kaže, od onih koji su komandovali operacijom samo su mu gori oni koji agresiju pokušavaju da opravdaju i nađu razloge, jer, ističe, razloga nikada neće biti.

Napomenuo je da su oni dobro znali kada su ubijali decu i pogađali porodične kuće, kada su gađali RTS i rušili kinesku ambasadu, pogodili voz u Grdeličkoj klisuri...

"Znali su i nisu prestajali, nastavili su jer su želeli da nanesu štetu od koje se država neće oporaviti. Ta šteta je ogromna, ta šteta je civilizicijska, a oni nisu smatrali da treba da se izvine. Njihovi vojnici, generali, nisu oni koji su procesuirani za zločine, već je to opet ostavljeno za nas", istakao je Dodik.

Napomenuo je i da je bolno pitanje Kosova i Metohije ponovo na dnevnom redu, a da je "taj isti svet opet protiv Srbije i Srba".

"Zato je važno da Srbija bude okupljena, i svi mi oko Srbije, oko legalno izabranih političkih i državnih funkcionera, oko naših pregovarača u onome što traži snagu", naveo je Dodik i rekao da se sa ulica treba vratiti u legalni sistem.

Govoreći o zahtevima da se BiH priključi NATO-u, istakao je da on to ne može da prihvati, te da neće dozvoliti da se na Drini uspostavi granica. Upitavši zašto Srbi ne mogu da imaju jedinstvenu državu, a svi drugi mogu, napomenuo je da BiH nije moguća, jer je, kako kaže, rezultat ideologije koja je bombardovala Srbe.

Komemorativnim manifestacijama širom zemlje obeležene su dve decenije od početka NATO agresije na SRJ.

Za 78 dana NATO agresije poginulo je između 1.200 i 2.500 ljudi.

Odluka o bombardovanju tadašnje SRJ doneta je, prvi put u istoriji, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a naredbu je tadašnjem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO-a Havijer Solana.

Devetnaest zemalja Alijanse počelo je bombardovanje sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, podržane strateškim bombarderima koji su poleteli iz baza u zapadnoj Evropi, a kasnije i iz SAD.

Najpre su gađane kasarne i jedinice protivvazdušne odbrane Vojske SRJ, u Batajnici, Mladenovcu, Prištini i na drugim mestima.

Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti snaga NATO-a.

U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.