Kako se onlajn nastava pokazala u praksi, šta kažu predavači

Istraživanje Izvođenje obrazovno vaspitnog procesa učenjem na daljinu pokazalo je da se najveći broj nastavnika suočava sa višestrukim problemima u realizaciji nastave na daljinu, kako u radu sa učenicima, tako i zbog stresa i povećanog radnog opterećenja.

Upotreba digitalnih udžbenika nije istinski zaživela u našoj obrazovnoj stvarnosti.

Najveći broj zaposlenih u obrazovanju smatra da će škola, kada se trenutna epidemijska situacija završi, biti promenjena, drugačija i da će se učenje na daljinu koristiti više nego ranije.

"Na osnovu analize koje smo uradili do sada 91 odsto nastave realizovan je na nepsredan način, odnosno po tom prvom modelu. Osam odsto je realizovano po kombinovanom modelu. Kvalitet nastave je po nama na nivou, ne možemo da kažemo izuzetnom, ali na tom nivou da se nastava sprovodi u uslovima koji su u datim mogućnostima najbolji", kaže Milan Pašić, pomoćnik ministra prosvete.

Nastavnik planira, koncipira i realizuje nastavu.

"Data je mogućnost Pravilnikom o posebnim programima obrazovanja i vaspitanja da u određenim situacijama kada je vanredna situacija, vanredne okolnosti ili ne daj bože ratno stanje, da ima mogućnost 20 odsto odstupanja nastavnog sadržaja kada je predviđen za to", kaže Pašić.

Prema njegovim rečima, nastavnik je autonoman, ima svu podršku koja mu je neophodna i na njemu je da proceni. "Ali pošto je 91 odsto neposredne nastave na vidimo razlog za takvim stvarima", rekao je Pašić.

A na osnovu rezultata istraživanja o vrednovanju nastave na daljinu u osnovnim školama formulisane su i preporuke.

Između ostalog, treba obezbediti digitalne resurse za rad nastavnika tokom realizacije nastave na daljinu, ali i učenicima kojima je to neophodno -  obavezati škole da koriste samo jednu platformu za učenje na nivou škole, osigurati da tokom hibridne nastave, u okviru školske platforme za onlajn učenje, učenici koji nisu trenutno u školi budu obrazovno angažovani.