Klackalica između efikasnosti i brzine – naučnici Hemijskog fakulteta tragaju za lekom protiv kovida

Akademik Radomir Saičić, profesor na Hemijskom fakultetu u Beogradu, rekao je da se na tom fakultetu radi na projektu koji se bavi razvijanjem leka protiv koronavirusa.

"Prvi projekat na kojem radimo je 'smart repurposing', pametno prenamenovanje. Reč je o tome da se, kad je reč o epidemiji kovida, nađu novi lekovi protiv njega. U ovome trenutku, praktično, pravih lekova protiv kovida nema, a razvoj novoga leka traje sedam, osam godina, možda i više. Cilj je ostvariti to brže, da se prenamenovanjem postojećih lekova može ostvariti brži uspeh u tom smislu", naveo je akademik Saičić.

Objasnio je da tu postoji "klackalica između efikasnosti i brzine".

"Ako iskoristite već postojeći lek, malo je verovatno da će on biti efikasan za novu bolest. Tako da mi krećemo od postojećih lekova, prenamenimo ih, uslovno rečeno, za novu indikaciju, za kovid, ali istovremeno tragamo za unapređenjem tih struktura, sintetišemo ih, testiramo i poboljšavamo njihova svojstva da bi u nekom razumnom periodu mogli da ponudimo i efikasnije kandidate za lek", istakao je akademik.

Kako lekovi postaju kandidati 

Govoreći o izboru lekova koji postaju kandidati, akademik Saičić je naveo da se bira, između ostalog, retrospektivnom farmakološkom analizom, tokom koje se posmatraju dejstva lekova, njihovih sporednih efekata, pošto, kako je objasnio, neki sporedni efekti u jednom slučaju, mogu biti željeni u drugom.

"Kada je reč o lekovima, imate jedan ograničen broj jedinjenja koja na veliki broj receptora treba da deluju i u prirodi postoje nešto što se zove privilegovane strukture. Jedna određena struktura može da se uklapa u nekoliko različitih receptora u organizmu. Otud potiču ta sporedna, neželjena dejstva", kazao je akademik Saičić.

Uporedio je odnos leka i receptora u organizmu sa jednim ključem koji može da otvori više brava.

"U većim kompanijama svaka vrata imaju svoju bravu. Direktor ima paspartu ključ koji otvara sve brave. Niže rangirani službenici mogu da otvore po dvoje, troje vrate, a oni na dnu hijerarhijske piramide, otvaraju samo svoja. Lekovi su neki ključevi između, ne otvara baš sve, ali nije ni tako selektivan. Naše je da dizajniramo takav ključ koji će u organizmu otvarati poželjna vrata, a što manje odškrinuti ona koja ne želimo", objasnio je akademik.

Blokada mašinerije za proizvodnju proteina 

Istakao je da je ideja tima koji razvija lek da se blokira mašinerija za proizvodnju proteina u organizmu.

"Virus nema svoje proteine, nego se koristi našim organizmom da ih proizvodi. On, tako da kažem, preotme našu ćelijsku mašineriju i proizvodi te proteine. Procesiranje ugljenih hidrata na prvi pogled nije očigledno, deo tog procesa. Mi blokiramo na neki način taj proces i virus sprečavamo da koristi našu proteinsku mašineriju za svoje potrebe. To je potencijalna prednost, jer ako ciljate direktno na virus, kao što čine vakcine, on mutira, prilagođava se tome i izbegava našu odbranu. Ovde ciljamo na domaćina kojim se virus uvek mora služiti", naglasio je profesor Hemijskog fakulteta.

Akademik Saičić je rekao da će lekovi koji se budu najbolje pokazali na analizama otići na testiranje u Francusku, u Institut "Paster" i, ako se tamo pokažu dobro, onda postaju kandidati za lek.