Koliko je pandemija promenila društvo – kako se ponašamo u porodici, a na koji način posmatramo stare

Dr Ivana Spasić, profesorka na Filozofskom fakultetu u Beogradu i upravnica Instituta za sociološka istraživanja tog fakulteta, rekla je da je koronavirus u osnovi medicinska stvar, ali da je i ekonomski, psihološki i društveni faktor i da je Filozofski fakultet prepoznao potrebu da se sa pandemijskom krizom suoči pokretanjem projekta "Čovek i društvo u vremenu krize".

"Tokom prethodnih meseci, dvadesetak timova sa različitih odeljenja našeg fakulteta radilo je na različitim temama koje su povezane s koronom i to će biti objavljeno u dvadesetak zbornika radova koji se očekuju na jesen ili do kraja godine, koji će, verujem, ponuditi neke nove i značajne uvide", navela je profesorka Spasić.

Istakla je da je većina projekata orijentisana na nauke koje su zastupljene na Filozofskom fakultetu.

Dr Milena Toković, sekretar Instituta, navela je da se istraživanje u kojem je ona učestvovala bavilo uticajem pandemije na rad, porodicu i način života.

Govoreći o pozitivnim efektima pandemije na porodicu, Milena Toković je rekla da je pandemija dovela do solidarnosti unutar porodice, što je prepoznatljivo u kriznim situacijama, ali i da se intenzivirala briga o drugima.

"Došlo je do intenziviranja nekih zajedničkih aktivnosti. Zajedničko obedovanje, zajedničko pijenje čaja, kafe, kako su ispitanici opisivali. Došlo je do zajedničkih društvenih igara, pa se ponovo s polica vadio 'monopol', 'ne ljuti se, čoveče'. Zaista su brojne pozitivne efekte naveli ispitanici kada je o porodičnim praksama reč", istakla je Tokovićeva.

Dodala je da je bilo i negativnih efekata – prezasićenje zajedničkim aktivnostima i želja za osamostaljivanjem.

"Bili su odgovori 'mnogo mi je da provodim 24 sata s mužem i detetom', 'fali mi da se zaželimo jedni drugih', 'prezasitili smo se', postojali su i ti momenti", navela je Tokovićeva i dodala da je sa sociološke strane dobro što su mogli da istražuju u aprilu i decembru, kako bi se uvidele razlike.

Naglasila je da nije moguće generalizovati, ali da je bilo više pozitivnih strana.

Profesorka Ivana Spasić je, govoreći o projektu koji se bavio društvenim aspektima starenja, navela da je to istraživanje dragoceno zbog toga što se veći deo studije zasniva na kvalitativnom metodu istraživanja i da je to bila prilika da se starijima dâ glas.

"Svi ti ispitanici se zaista predstavljaju, vidi se da su subjekti. Oni nisu neke naše bake i deke o kojima brinemo, kojima nosimo neku pomoć, nego su oni ljudi sa svojim identitetima, navikama, željama, ali i mnogo svojih elemenata otpornosti. Pokazale su se različite strategije koje su stari ljudi primenjivali da prežive, da ne polude za nekoliko nedelja, koliko su bili zatvoreni", navela je profesorka Spasić.

Dodala je da je pandemija bila prilika da brinemo o starijima, ali i da ih pomalo dodatno ubacimo u neki model pasivnih, bolesnih i dementnih i da ih posmatramo kao da nisu punopravni članovi društva.