Pandemija značajno povećala potrošnju sedativa, nikako ih ne treba uzimati na svoju ruku

Profesor doktor Janko Samardžić objašnjava da su anksiolitici lekovi koji se koriste kod anksioznih poremećaja i izražene anksioznosti - kolokvijalno lekovi za smirenje, dok su antidepresivi lekovi koji se koriste u terapiji depresivnih ispoljavanja.

"Mi već skoro desetak godina pratimo potrošnju ovih lekova i imali smo veoma visoke indekse potrošnje pogotovo anksiolitika u periodu od 2014. do 2016. godine. Zatim od 2017. vidimo stagnaciju, čak i pad potrošnje", navodi doktor Samardžić.

Kaže da preliminarni rezultati za 2020. godinu pokazuju drastičan porast potrošnje, što je, ističe, očekivano u trenutnoj situaciji.

"Ti podaci su prilično zabrinjavajući, pogotovo kada su lekovi za smirenje u pitanju", upozorava doktor Samardžić.

Analiza pokazuje da je potrošnja diazepama i alprazolama u 2020. godini povećana za 27,5 odnosno 44 odsto u odnosu na 2019. godinu.

"To su jako efikasni lekovi. Mi bolje anksiolitike u ovom trenutku nemamo, ali ako ih neracionalno koristimo, posle više nedelja primene razvija se tolerancija i zavisnost. Onda ulazimo u začarani krug iz kojeg se vrlo teško izlazi", naglašava doktor Samardžić.

Kaže da zemlje bivše Jugoslavije, u odnosu na sve druge evropske zemlje, prednjače kada su u pitanju ovi lekovi.

"To je jedan indirektni pokazatelj kako izgleda naše mentalno zdravlje u toku pandemije i kako će izgledati nakon pandemije. Mislim da je to problem", ističe Samardžić.

Zdrav stil života kao alternativa

Doktor Samardžić kaže da porast upotrebe nije na račun samo legalno prepisanih lekova, već i na račun lekova nabavljenih bez lekarskog recepta.

Smatra da treba sprovesti bolju kontrolu prepisivanja lekova i promenu farmako-terapijskog pristupa u praksi kako bi se sprečila nekontrolisana primena lekova.

"Ono što može svako od nas da uradi jeste da se vratimo zdravom stilu života koji smo malo zaboravili. Jedna od studija pokazuje da je efikasnost antidepresiva 75 odsto bolja ako se uzimaju u kombinaciji sa fizičkom aktivnošću", navodi Samardžić.

Ističe da je važna i dobra ishrana jer određeni vitamini i minerali mogu pozitivno da utiču na psihofizički status.

"Za sve što se tiče uzimanja lekova, neophodna je konsultacija sa lekarom i bez toga se problem samo produbljuje", naglašava doktor Samardžić.

Problem češće imaju žene, lekove uzimaju uz alkohol

Doktorka Diana Raketić iz Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj kaže da određeni broj osoba zbog nedovoljno zrelog psihičkog aparata jako teško podnosi osećanja kao što su strah, strepnja, nemir i nesigurnost, pa su skloni samolečenju – uzimanju tableta na svoju ruku kako bi stekli privid da su sigurni.

"Jako lako ulaze u vrtlog zavisnosti. To su lekovi koji su jako potentni, jako moćni i veoma brzo stvore i psihičku i fizičku zavisnost. Stvori se tolerancija tako da vam nekada nije dovoljna ni kutija lekova dnevno kako biste postigli željeni efekat", objašnjava doktorka Raketić.

Ističe da se često javljaju klijenti koji imaju problem sa zloupotrebom ili zavisnošću od tableta.

"To su češće žene nego muškarci u uglavnom ih koriste u kombinaciji sa alkoholom. Još ne beležimo značajan porast broja ljudi koji se javljaju za pomoć, ali podaci o prodaji lekova pokazuju da se to može očekivati", kaće doktorka Raketić.

Navodi podatak da je u Srbiji 2019. godine prodato 20 miliona kutija lekova za smirenje, a 2020. skoro 22 miliona kutija.

"Od ukupnog broja zavisnika koji se leče u našoj ustanovi, oko 25 odsto otpada na grupu koja ima problem sa zavisnošću od sedativa", kaže doktorka Raketić. 

Naglašava da je briga o mentalnom zdravlju jednako važna kao i briga o fizičkom.