Saveti psihoterapeuta – kako pomoći mladima da se izbore sa ograničenjima koje nameće epidemija

Radmila Vulić Bojović kaže da generalno niko za koronu nije bio spreman pre godinu dana, čitav svet, pa ni naučna zajednica.

"Sada posle godinu dana mislim da je potpuno jasno da jedino solidarno, uz razumevanje, podršku i empatiju možemo iz ovoga izaći", naglašava Vulić Bojović.

Prema jednom istraživanju, 70 posto mladih strahuje da se od korone ne zaraze njihovi bližnji.

Vulić Bojovićeva smatra da je to značajno istraživanje i važan podatak.

Najveći broj mladih ljudi, kao i ljudi generalno, su zabrinuti, empatični i brinu u ovoj situaciji i ponašaju se odgovorno.

Prema njenim rečima, postoji značajan procenat i onih koji se tako ne ponašaju zato što imaju antisocijalne tendencije, takve su ličnosti i na njih se vrlo teško može uticati.

"Postoji margina onih koji su zbunjeni, nisu dovoljno informisani i oni sa kojima niko o tome ne razgovara, koji nemaju u bližoj ili široj porodici nekoga ko je od kovida propatio. To je mali broj ljudi i sa njima bi trebalo dodatno raditi u smislu osvešćenja i objašnjenja", poručuje Vulić Bojović.

Dodaje da je porodica mesto gde sve počinje i gde se sve završava.

"Postoji širi društveni kontekst koji je, čini mi se, prezasićen negativnim informacijama. Dobijamo podatke, brojeve, znamo da je stanje loše. Mislim da je previše toga. Prirodna reakcija ljudi je da kada se jako plaše, a nešto ne razumeju, da negiraju ono šta se dešava. Čini mi se da je to zaplet kod ovih mladih osoba. Jedino toplinom, razumevanjem, nekom vrstom iskoraka ka njima možemo da prizovemo zdravi deo njihovih ličnosti i pozovemo na solidarnost i empatiju", poručuje psihoterapeut Radmila Vulić Bojović.

Naglašava da smo kao društvo manje disciplinovani. U našem mentalitetu je da pokušavamo da izvrnemo pravila ne bi li dobili ono što želimo.

"Jako loše reagujemo na frustraciju. Ono što vidite kod mladih ljudi to je zapravo pravi pokazatelj koliko je društvo u stanju da se nosi sa izazovom kao što je pandemija", kaže Vulić Bojović.

Savetuje da u medijima treba da bude više informacija šta se sme, a ne samo šta se ne sme. Često se govori ne sme ovo, a bolje je reći bezbedno je na ovakav način, reći mladima kako.

"Kada stalno nešto branite izazivate suprotnu reakciju. Ljudi prestaju da slušaju, prezasićeni su informacijama, zatvaraju se i onda nastaje problem", kaže psihoterapeut.

Poručuje da ono što je dobro je da kreće lepo vreme, druženje na otvorenom je nešto što je relativno bezbedno.

"Ljude treba podsetiti na neke ranije načine kako su provodili vreme kako su se gledali oči u oči i kako su umesto u ekrane gledali jedni u druge. To može da se radi i na distanci", zaključuje psihoterapeut Radmila Vulić Bojović.