Testovi na koronu – šta je CT vrednost i kako se tumači

CT vrednost je oznaka povezana sa testom na koronu. U osnovi, ona pokazuje količinu virusa u uzorku koji je dobijen brisom. Stručnjaci raspravljaju o tome šta bi to moglo značiti u pogledu stepena infektivnosti (zaraznosti) pacijenta i toka bolesti.

To nije lako – da bismo zaista razumeli šta ova vrednost znači, moramo detaljnije pogledati postupak koji se primenjuje u pi-si-ar testu.

Kako funkcioniše pi-si-ar?

Pi-si-ar test se smatra najpouzdanijim načinom za otkrivanje infekcije koronavirusom. Pi-si-ar je skraćenica za "Polymerase Chain Reaction" – polimeraznu lančanu reakciju. To je molekularno-biološki proces koji se koristi za kopiranje delova DNK pomoću njenog enzima polimeraze i kasniju analizu.

Očišćeni genetski materijal stavlja se u plastičnu epruvetu sa raznim enzimima i DNK komponentama – to se naziva pi-si-ar pristup ili pi-si-ar metoda.

Epruveta se potom stavlja u "thermocycler" – što je u osnovi kombinacija šporeta i frižidera. Ovaj uređaj može podizati temperaturu u epruveti, onako kako je prethodno programiran. To je važno, jer se kopiranje delova DNK sastoji od različitih koraka, od kojih se svaki odvija na različitim temperaturama i ponavlja u ciklusima.

Dvostruki lanac DNA se više puta odvaja i dopunjava tako da se DNK udvostručuje u svakom ciklusu. To je manje više sve što se događa tokom normalnog pi-si-ar procesa.

Koje su posebne karakteristike korona pi-si-ara?

Koronavirus nema DNK, već RNK. Ali to nije problem, jer postoje enzimi koji RNK prepisuju odnosno pretvaraju u DNK. To se dešava u jednom koraku, pre nego što počne pi-si-ar.

Pi-si-ar testovi, u kojima se RNA transkribuje u DNK, nazivaju se RT-pi-si-ar. Oznaka RT znači "Enzym Reverse Transcriptas", dakle enzim koji RNK pretvara u DNK.

Korona test ima još jednu posebnost. Uobičajeni pi-si-ar jednostavno duplicira DNK, a genetski materijal se analizira nakon pi-si-ar. Za razliku od njega, korona pi-si-ar sadrži fluorescentne sonde. Ove sonde su usmerene na određeni ciljni gen u virusu. Tek kad se sonda veže za ciljni gen, počinje da svetli.

Ovaj sjaj se može izmeriti fotometrom u termičkom ciklusu i očitati na kompjuteru. Na taj način tokom pi-si-ara možete videti da li su geni virusa prisutni u uzorku. To se može videti u stvarnom vremenu. Zbog toga se ovaj oblik pi-si-ara naziva "real time PCR".

Koliko su pouzdani ovi testovi?

Tačnost pi-si-ar testa u Nemačkoj je vrlo visoka. Infekcije se otkrivaju u 98 posto slučajeva. Da bi bili dvostruko sigurniji, većina uzoraka takođe se ispituje sa dva različita ciljna gena, odnosno dve različite fluorescentne sonde.

"Real time PCR" je standardni alat za dijagnostikovanje virusa. Koristi se, na primer, i za testiranje donirane krvi na viruse HIV-a ili hepatitisa.

Šta je CT?

CT je oznaka za "Cycle Threshold", kojim se opisuje broj ciklusa u kojima je izveden "Real time PCR", pre nego što se meri fluorescencija. Taj proces traje duže, što je manje genoma virusa u plastičnoj epruveti na početku pi-si-ara.

Visoka CT vrednost stoga ukazuje na nisko virusno opterećenje uzorka. Nažalost, visoka vrednost CT-a ne znači direktno nizak rizik od infekcije drugih ljudi. To je zbog različitih faktora koje ćemo ovde navesti.

Problem sa standardom

Ne postoji jedinstvena, standardizovana vrednost CT kojom se osoba koja je pozitivno testirana više ne smatra infektivnom. Jedan od razloga je taj što postoji mnogo različitih testova koji su usmereni na različite ciljne gene i čije se pi-si-ar metode pomalo razlikuje. Time se takođe pravi razlika po pitanju koja količina virusa dovodi do određene vrednosti CT-a.

Studije Instituta "Robert Koh" pokazale su da se korona virusi sa CT vrednošću 30 više ne mogu reprodukovati u laboratoriji. Ovo takođe govori da ne postoji rizik da se zarazite od osobe od koje potiče uzorak dat na analizu.

Studije u Velikoj Britaniji pokazale su, međutim, da se čak i sa CT vrednošću većom od 35, osam posto uzoraka u laboratoriji i dalje može reprodukovati. To znači da bi osobe sa tom CT vrednošću i dalje mogle biti zarazne.

Zanimljivo je da čak i isti test može dati različite rezultate u različitim laboratorijama. Dakle, ne postoji jasna CT vrednost iz koje se može izvući zaključak da je osoba pozitivna na koronu, ali ne i zarazna.

Pogotovo na početku bolesti izazvane koronom, virusno opterećenje osobe i dalje može biti vrlo malo. Svako ko na početku infekcije napravi test koji ima visoku CT vrednost, nekoliko dana kasnije može biti jako zarazan.

Rezultat pi-si-ar testa stoga treba uvek posmatrati zajedno s mogućim simptomima. Kontakti sa ljudima koji su više izloženi riziku zaraze ili boravak u rizičnim područjima takođe igraju ulogu u tumačenju testa.

Visoka CT vrednost znači da je ispitivani uzorak sadržavao malo virusa. Međutim, to ne znači da sam pacijent ima nisko virusno opterećenje. Mnogi faktori mogu uticati na količinu virusa u uzorku. Na primer, kako je uzet bris, koliko je uzeto uzoraka, kako je uzorak sačuvan i transpovan. Postoje i fluktuacije u zavisnosti od toga sa kojeg mesta u nosu i ustima je uzet bris.

Zaključak – vrednost CT-a ne govori ništa pouzdano o tome koliko je neko zarazan. Međutim, važan je pokazatelj u trenutku kada lekar tumači nalaze.