Da li je dolazak vakcine početak kraja epidemije

Moramo biti svesni bez obzira što očekujemo da vakcinacija olakša izlazak iz ove situacije da to ne može da se desi u kratkom periodu i moraćemo da se pridržavamo svih mera, verovatno i duže vreme, rekao je epidemiolog i član Kriznog štaba prof. dr Branislav Tiodorović.

Prema rečima direktora kancelarije SZO u Beogradu doktora Marijana Ivanuše situacija je veoma ozbiljna, a Srbija je među 10 do 15 zemalja koje su najpogođenije u Evropi i trenutno među prvim po brzini pogoršanja situacije.

"Mere koje su trenutno na snazi u većini zemalja, pa i kod nas, održava se stanje, ali treba razmišljati i o dodatnim merama", rekao je Ivanuša.

Veliki broj vakcina protiv koronavirusa je u fazi razvoja, a nekoliko farmaceutskih kuća je objavilo rezultate iz treće faze. Trenutno se najviše priča o Fajzerovoj vakcini i Moderne.

"To su informacije iz medija, a kompletnu dokumentaciju treba da daju regulatornim telima koje odlučuju o upotrebi vakcije", naglasio je Ivanuša.

Ipak, on veruje da možemo da budemo optimisti, jer je reč o ozbiljnim proizvođačima iako proces registracije traži vreme iako će se sada raditi po ubrzanom postupku.

Propisni rok za dobijanje dozvole kod nas je 150 dana, ali se uz dobru koordinaciju taj rok može ubrzati, rečeno je u emisiji "Četvrtkom u 9" koja je bila posvećena tome kada bi vakcina protiv koronavirusa mogla da bude dostupna i koliko će ona biti efikasna i bezbedna.

"Sada imamo jasne dokaze da je moguće da imamo efikasnu vakcinu i to je dobra vest. Vrlo često nijanse u jeziku mogu da zbune da je nešto zbrzano, a nije. Svi koraci su prošli i sve je vrlo precizno testirano", rekao je konsultant Unicefa za imunizaciju doktor Dragoslav Popović.

"Razvoj vakcine veoma skup, a sada je novac na raspolaganju"

Sa kovid vakcinom svet ulazi u novu eru proizvodnje vakcina, jer su otvorene nove mogućnosti i za razvoj vakcina za neke druge bolesti.

"Razvoj vakcine je veoma skup, a sada je novac na raspolaganju, jer je veoma važno da se dođe do vakcine što pre, jer su zahvaćene i velike države kao što su SAD", kaže Ivanuša.

Kovaks inicijativa obuhvata oko 190 država što ukazuje na veliku solidarnost kada je reč o budućoj dostupnosti vakcine i za one države sa niskim primanjima.

"Do kraja 2021. trebalo bi da bude na raspolaganju oko dve milijrde doza koje će biti pravedno raspodeljene. Naravno uz Kovaks inicijativu, države i pojedinačno potpisuju ugovore sa proizvođačima pa nije isto da li se kao kupac pojavljujete sa potražnjom od milijardu ili 10 miliona doza", objasnio je Ivanuša.

kada je reč o raspoloženju građana da prime vakcinu kada se ona pojavi doktor Popović se nada da će većina želi da primi vakcinu i zato je važno da građani znaju da je reč o efikasnim i bezbednim vakcinama.

"Najverovatnije će se primati u dve doze sa razmakom od par nedelja. Ali treba da znaju da će se sve to dešavati tek u prvoj polovini sledeće godine i da moraju da se pridržavaju mera", naglasio je Popović.

Smatra da je najvažnije pod hitno doneti plan da kada vakcina dođe bude iskorišćena na najbolji način što je dodatrni izazov kada je reč o distribuciji. 

SZO stoji na stajalištu da svaka informacija treba da bude predstavljena na transparentan i svima razumljiv način. Bilo je puno dezinformacija koje su ukazivale na opasnost od nekih ranijih vakcina i teško je da kada jednom ljudi poveruju u lažnu informaciju da se razuvere.

"Nijedna vakcina ne sme da se potvrdi bez bezbednosne provere i potvrde o efikasnosti", kaže Ivanuša.

Jedna četvrtina građana podržava vakcinaciju

Prema rečima doktora Popovića, prema istraživanju koje je rađeno u avgusta na kraju drugog talasa, četvrtina građana je za vakcinaciju, jedna protiv, a dve četvrtine se koleba.

"Naš cilj je da ove dve četvrtine prebacimo u pozitivnu grupu. Nema prisile. Čak i kada se govori o obaveznosti vakcinacije, mi ne govorimo o prisili, već da se država obavezuje da vakcine budu dostupne i da ljudi dobiju pravu informaciju o njoj. Zato je potrebno da se u kampanju krene što pre kako ljudi ne bi imali dilemu da li je vakcina za njih dobra ili ne", naglasio je Popović.

Kada je reč o tome koje su grupe prioritetne kada je reč o vakcinaciji, Ivanuša kaže da iako svaka zemlja pojedinačno odlučuje o prioritetima većina se podudara sa stanovištem SZO da u te kategorije spadaju pre svega zdrastveni radnici i zaposleni u gerantološkim centrima, jer su oni najizloženiji i rade sa osetljivim grupama.

"Zatim tu su starosne grupe, stariji od 65 godina su manje otporni, kao i osobe sa hroničnim bolestima. Ipak, u prvo vreme količine će biti vrlo ograničene, pa će se prioritetne grupe definisati i unutar samih grupa", objašnjava Ivanuša.

Popović kaže da ako postoji plan kada vakcine stignu posao će se obaviti uspešno.

"Mi ćemo raditi na tome da zaštitimo određene grupe, ali i da podignemo imunitet kod stanovništva. Vakcinacija će sigurno trajati, ali to je proces koji treba da donese rešenje", smatra Popović.