Hoće li rad od kuće biti regulisan zakonom

Izmenama i dopunom Zakona o radu 2014. godine predviđeno je da se rad od kuće može organizovati za bilo koji posao koji po svojoj prirodi i načinu obavljanja može da se izvodi u kućnim uslovima, ukoliko nisu opasni ili štetni po zdravlje zaposlenog.

Rad od kuće uređen je ugovorom o radu ili aneksom ugovora ako zaposleni prelazi na posao od kuće tokom vanrednog stanja. Da li je neko od poslodavaca, poštujući zakon u toku vanrednog stanja, potpisao takav dokument?

"On nije poštovan ni onakav kakav je, to znači da u vreme vanrednog stanja poslodavac nije poštovao da u dogovoru sa zaposlenima određuje uslove rada, bezbednost. Radno vreme, norme, nadzor, sve je to nametnuto od strane poslodavca", navodi sociolog dr Nada Novaković.

Rad od kuće, pri kome radnik poslove obavlja iz svog doma, ima prednosti i za zaposlene, i za poslodavce, pa iz dana u dan, postaje sve popularniji.

U situaciji proglašene epidemije, povećana je potražnja takvih poslova i to bukvalno postaje trend i kod nas, i u svetu.

Poslodavcima je ovakav vid rada privlačan zato što mogu smanjiti troškove zakupa poslovnog prostora ili opreme, a raste i mogućnost da se zadaci obavljaju produktivnije, sa manje troškova.

Takođe, u režimu rada od kuće poslodavac ne plaća zaposlenom troškove prevoza na posao i sa posla, niti ishrane.

Norme, nadzor, slobodno vreme moraju se regulisati 

S druge strane, zaposleni imaju svoje razloge zašto vole da rade od kuće, pre svega one koji se tiču uštede vremena za spremanje i odlazak u kancelariju, kao i bolju organizaciju porodičnih i poslovnih obaveza. Ipak,ne mogu svi da rade od kuće.

"Obrazovanje i zdravstvo mogu imati radna mesta najviše od 60-70 odsto da se rade od kuće, a klasične delatnosti rudarstvo, poljoprivredan, ne prelaze više od 10-15 odsto", napominje dr Nada Novaković.

Mali životni prostor, koji se često deli sa više članova porodice, mogao bi takođe da predstavlja prepreku u radu od kuće, pa bi o tome trebalo razmišljati pre nego što se zaposleni uputi na promenu radnog prostora.

Mnogo je propusta u dosadašnjem zakonu o radu u vezi sa ovim pitanjem. Zato svi očekuju njegovu izmenu i otklanjanje dosadašnjih nedoumica.

"Da se tačno reguliše koliki su to troškovi zaposlenog, a koliki poslodavca u tom radnom mesecu. Moraju i norme, radno vreme, vreme kada se ne može zadirati u privatnost, porodični život", ističe dr Nada Novaković.

U EU procenat zaposlenosti onih koji rade od kuće porastao je sa pojavom pandemije sa pet na 11 odsto, a u Švedskoj čak dve trećine radne snage radi na ovaj način.

Iako je kod nas taj procenat manji, potražnja na tržištu za ovakve poslove, kažu stručnjaci, povećava se iz dana u dan.