subota, 15. avg 2020, 21:00 -> 21:09

Izvor: RTS

Autor: Olivera Petrović Stojančić

Koronavirus smanjio prihode opština od eko-naknade

Eko-naknada, koja je iz Zakona o zaštiti životne sredine pre godinu i po dana prešla u jedinstven Zakon o naknadama, konačno ima sve uslove za laku i za privrednike predvidivu naplatu.

U međuvremenu su donete dve uredbe, a nedavno otvoren E-portal preko koga je čak 250.000 preduzeća podnelo prijavu za plaćanje te obaveze. Od te naknade u lokalne budžete godišnje se slivalo oko 30 miliona evra.

Sada je pravilo, ko više zagađuje više i plaća. U ranijim godinama, tu naknadu opštine su određivale na osnovu prihoda i veličine preduzeća, za privrednike je to bio nepredvidiv izdatak.

Miodrag Gluščević iz Stalne konferencije gradova i opština kaže da privrednici sada mogu da računaju i znaju koliki će iznos ove naknade biti. 

Prema njegovim rečima svi privredni subjekti podeljeni su u 12 kategorija, zavisno od delatnosti koju obvljaju i uticaja na životnu sredinu.

Naknada je od 5.000 dinara do dva miliona dinara godišnje. 

Gigant iz pirotske industrijske zone prijavio je najveći iznos naknade. Podsećaju da su prošle godine za reciklažu starih guma izdvojili čak 185 miliona dinara.

Milena Tošić, finansijski direktor "Tigar Tajers" iz Pirota ističe da će ta kompanija od ove godine plaćati dodatnih dva miliona dinara sredstava na račune lokalne zajednice u Pirotu i u Babušnici, s obzirom da se njihovo poslovanje odvija na te dve lokacije.

Od sredine jula, prvi put privednici su mogli elektronski da prijave, a krajem godine na isti način platiće naknadu.

Mihailo Jovanović iz Kancelarije za IT i E upravu kaže da je skoro 250.000 pravnih lica podnelo tu elektronsku prijavu za 2020.godinu i za deo 2019.godine.

Iako će opštine tek uraditi rešenja, izvesno je da su im prihodi od te naknade sada manji. U prošloj godini su prepolovljeni, a dobra vest je da se ulaganja u zaštitu životne sredine nisu smanjila.

Miodrag Gluščević kaže da je uloženo koliko se ulagalo i ranije, negde na nivou između tri i po i četiri milijarde dinara, ako je u 2019 uplaćeno 55 odsto manje, nego u 2018. Godini.

Od toga da takvu naknadu plaćaju i građani, kod nas se odustalo. U evropskim zemljama to čine na različite načine, u Švajcarskoj i posebnom cenom kese za smeće.

"Kesa košta oko 2-3 evra i ima znak lokalne samouprave, opštine i samo ta kesa sme da se koristi da bi se bacalo smeće. Drugim rečima što više smeća proizvodite to više plaćte kao doprinos da bi zaštita životne sredine funkcionosala", objašnjava Aleksander Grunauer šef švajcarskog projekta reforme poreza.

Taman kad je definisano ko i koliko će da plaća eko naknadu, od privrednih udruženja stigao je zahtev da se i ta naplata, zbog koronavirusa odloži. 

Pre toga opštinski budžeti ostali su bez četvoromesečnog prihoda od poreza na zarade, za sada im je porez na imovinu jedini stabilan prihod.