Šta je vratilo nadu jednoj Nišlijki u najtežem periodu

Violeta čeka drugo testiranje u kući prijateljice koju je upoznala u privremenoj bolnici i koja joj je ponudila smeštaj. Zajedno su bile kada su joj deca ostala sama i kada su Violeti javili da joj je majka preminula.

"Samo je došla, zagrlila me i rekla – ne brini, nešto ćemo da rešimo, ja imam kuću, gde budem bila ja, ići ćeš i ti sa mnom", kaže Violeta.

"Meni je lakša izolacija kad sam u društvu, samoća ubija, zahvalna sam što sam je upoznala obogatila mi je život", kaže Milena Savić iz Niša. 

Bez stalnog zaposlenja, Violeta po povratku iz izolacije ostaje i bez stana. Zato su njeni prijatelji počeli da sređuju kuću u kojoj je nekada živela njena majka.

"Priča je krenula prvenstveno od nas jer smo shvatili da u stvari ona nema više gde da živi i da je najbolje da se kuća koliko-toliko renovira i da krenemo jednostavno u neku priču boljeg života", ističe Jasmina Mladenović.

"Ono što je svako imao u kući to je doneo, malo maltera smo smućkali, neko je doneo džak cementa, malo glet mase", kaže Budisava Milošević. 

Veljko Tomašević kaže da treba još prozori da se zamene i da ljudi izlaze u susret. 

Zbog svega što joj se desilo Violeta ne posustaje.

"Ljudi koji su oko nas, dobri, iskreni i velikodušni, prijatelji i rodbina, njihova dobrota plemenitost i humanost mi daju nadu", poručuje Violeta.

Uz nadu da će drugi test biti negativan, Violeta jedva čeka da vidi kuću, zagrli decu, posebno ćerku kojoj je danas 14. rođendan.