nedelja, 26. apr 2020, 07:14 -> 10:11

Izvor: RTS

Autor: Jasminka Simić

U Pariz pre sredine jula nećete moći, turizam će se transformisati

Zbog zatvaranja granica usled pandemije koronavirusa, otkazivanja avionskih letova i generalno putovanja, veliku štetu trpi turizam. Evropa je od januara već izgubila najmanje dva miliona hotelskih noćenja, a avio-kompanije prave planove kako bi izbegle eventualni bankrot. Osim gubitka u novcu, sve je izvesnija promena turističkih navika.

I najlepši gradovi sveta, ovog proleća izgledaju napušteno i usamljeno.

Pandemija kovida 19 zaustavila je migracije ljudi evidentne poslednjih 20 godina, i pokazala da ono što gradove čini lepim su ljudi, šarena živa masa u pokretu različitih boja kože, odeće, glasa, koja oživljavali trgove, avenije i najpoznatije građevine.

Pošto su ljudi ostali u svojim domovima, zaustavio se i tercijarni sektor, a u okviru njega najveću štetu trpe ugostitljstvo, turizam i vazdušni saobraćaj.

Šta to znači za privredni rast zemalja, govori podatak da je turizam na primer u Egpitu, bio na drugom mestu po doprinosu godišnjem bruto proizvodu zemlje. 

Šteta koja preti turizmu samo od otkazivanja aranžmana stranaca do kraja juna u Srbiji procenjuje se na oko 300 do 400 miliona evra.

U Francuskoj, nastavak rada ugostiteljskih objekata, muzeja i bioskopa - turističkih atrakcija, nije predviđen u prvoj fazi popuštanja mera ograničenog kretanja od 11. maja.

Uz to, francuski predsednik Emanuel Makron najavio je otvaranje granice tek sredinom jula. Ipak, jedna od turističkih atrakcija u Parizu, katedrala Notr Dam oštećena u požaru prošle godine, ponovo će 27. aprila otvoriti svoje gradilište.

Kruzeri ostaju ukotvljeni

Pomoć tercijarnom sektoru postala je sastavni deo ekonomskih paketa pojedinih zemalja. Američki predsednik Donald Tramp je još sredinom marta deo od 850 milijardi evra pomoći društvu i ekonomiji, preusmerio za hotelijere, vlasnike restorana i avio-prevoznike.

Evropska banka za obnovu i razvoj povećala je sredstva za podršku ekonomijama u usponu, na 21 milijardu evra, posebno za turizam i ugostiteljstvo, automobilsku i transportnu industriju.

Pitanja koja su za sada bez preciznih odgovora, tiču se već uplaćenih turističkih aranžmana, spremnosti "profesionalnih turista" da uprkos savetima epidemiologa da tokom leta ostanu kod kuće, popuste pred čarima Grčke ili Turske, kao i koliko će turističkih agencija opstati, ali i unaprediti kvalitet rada.

Krstarenja na kruzerima - turistički hit u poslednjoj deceniji, zbog velikog broja ljudi koji su se tu okupljali, do čak 3000, najverovatnije će prva biti na udaru, a brodovi ukotvljeni.

Turizam će doživeti transformaciju oličenu u sloganu - "ostani u svojoj zemlji, i divi se njenoj lepoti". Ipak, istinska lepota je u ljudima, bez njih - sve gubi čar i vrednost.