Roditelji, mašta i igranje će vam pomoći u ovoj trci sa preprekama tokom izolacije

Odlasli imaju različite mehanizme kojima prevazilaze stresne situacije, a deca imaju jedan dominantan mehanizam, koji je i najznačajniji, a to je mašta, naglašava gošća Jutarnjeg programa, dečiji psiholog, dr Jelena Radosavljev sa Instituta za mentalno zdravlje.

Mašta je aktivna čitavog života. U stvari, onoliko dugo koliko ste u stanju da maštate, koliko dugo ste u stanju da ostanete dete, toliko dugo ste i mentalno zdravi, dodaje psihološkinja.

„Mašta nam je važna zato što ona deci omogućava jednu vrstu psihološkog imuniteta. Kada se dete suoči sa situacijom koja je za njega stresna, ili nepoznata, ili drugačija od onoga što je dete naviklo van njegove rutine, ono mora nekako da se izbori sa tom situacijom. Mora da stavi stvari na izvestan način pod kontrolu, da ima doživljaj da je ono gospodar situacije, da ono može da upravlja situacijom, da ono može da predviđa događaje, da ono, u krajnjoj liniji, može da kreira događaje“, naglašava Jelena Radosavljev.

U ovoj situaciji pandemije deca ni na koji način ne mogu da utiču niti na spoljnu situaciju, niti mogu da utiču na unutrašnje procese u porodici, a vrlo često, ni na svoje unutrašnje procese. Zato je mašta važna. Zato je važno ostaviti detetu prostor da može da mašta, da može da zamišlja, da može da kreira, da može da upravlja svojim malim, dečjim svetom.

„U mašti možete da budete bilo ko. U mašti možete da odaberete za sebe neki prostor u kome se osećate bezbedno, ili u kome se osećate nenapadnuto, ili u kome možete da budete lični heroj, u kome možete da spasavate vašu porodicu i ceo svet. Zato je važno deci dozvoliti da ona odaberu taj prostor u kome će maštati, a da mi roditelji budemo na neki način pratioci svoje dece. Da im ne preuzimamo igru. Da ne budemo ti koji će im nametnuti pravila kako treba da se igraju, već da ih pratimo, kao što radimo i u uobičajenim vanstresnim situacijama u kojima aktuelno živimo“, napominje gošća Jutarnjeg programa.

Otputujte tokom uskršnjih praznika na zamišljeno putovanje

Pred nama je produženi vikend koji ćemo morati da provedemo u kući. Ono što možemo da radimo sa decom tokom ovih uskršnjih praznika je ono što smo radili i pre pandemije – farbamo jaja, crtamo, pravimo uskršnje dekoracije...

„Postoji još jedna aktivnost, koja je meni lično mnogo draga i mislim da roditeljima može da bude korisna, a to je, pošto ne možemo nigde da otputujemo, kao što se obično putovalo kod bake i deke ili negde sa roditeljima za Uskrs, oni mogu u mašti da otputuju. Tu roditelj može da bude kreator igre. Recimo, možete da ponudite detetu 'Hajde da putujemo u stari Egipat'. Onda da odaberete jedan dan u nedelji, jedno popodne u nedelji kada ćete se maskirati u stare Egipćane, iscrtati oči, nacrtati hijeroglife, napisati dečije ime hijeroglifima koje ćete sami da izmislite, pustite muziku... Napraviti jednu situaciju koja će izgledati kao u starom Egiptu i reći detetu, evo mi sada u mašti putujemo u stari Egipat“, objašnjava Jelena Radosavljev.

Roditelji treba da naprave okvir za priču i onda da detetu ostave prostor da u tom okviru ono odluči šta će da bude. Da li će biti faraon koji će upravljati zemljom, da li će biti neko ko gradi piramide, da li će izmisliti vakcinu protiv nečega... To je onda prostor u okviru kojeg dete zapravo kreira.

Sve ove ideje roditelji mogu da crpe sa sajta Unicefa, na koji roditelji mogu i da šalju svoje dobre primere kako se igraju sa svojom decom.

Gošća Jutarnjeg programa dr Jelena Radosavljev smatra da ovaj Kutak za roditelje treba da nastavi da živi i posle ove situacije jer je dragocen resurs za sve roditelje kojima u nekom trenutku, kao i svima ponestane mašte i ideja kako da se bave svojom decom.