Zašto Kina nastavlja sa zaključavanjem gradova

Narodna Republika Kina nastavlja da sprovodi, kad je u pitanju kovid, beskompromisnu politiku koja nažalost usporava njen ekonomski rast, izaziva ozbiljne probleme u trgovini i snabdevanju, te prouzrokuje duboko nezadovoljstvo stanovništva.

Reč je o politici koja ni u najmanjoj meri ne prihvata širenje kovida i za cilj ima da kroz masovno testiranje i strogo ograničavanje kretanja stanovništva izoluje žarišta zaraze i u korenu preseče, odnosno, uguši proliferaciju novog korona virusa.

Nakon Šendžena i Šangaja, sada je na redu još jedan divovski industrijski grad koji je od važnosti ne samo za nacionalnu, već i regionalnu i svetsku ekonomiju - Gvangdžou.

U tom metropolisu na ušću Biserne reke u Južno kinesko more, nedaleko od Hongkonga, ovih dana se sprovodi akcija zatvaranja i izolovanja oko pet miliona stanovnika. 

U Gvangdžouu, obalskom gradu od preko 18 miliona stanovnika u kojem se beleži između dve i dve i po hiljade novih slučajeva zaraze dnevno, prenose istočnoazijski mediji, zatvorena su preduzeća, škole i univerziteti, a u pojedinim delovima, u kojima ukupno stanuje oko pet miliona ljudi, građanima je naloženo i da se povuku u svoje domove, uz to da jedan član porodice dnevno sme da izađe iz kuće kako bi išao u nabavku namirnica.

Prošle nedelje, izolacija je sprovodena i u dvanestomilionskom gradu Džendžou, u kojem je zatvoreno gigantsko postrojenje tajvanske kompanije "Fokskon", u kojem oko 300.000 kineskih radnika sklapa pametne telefone za potrebe američke kompanije "Epl".

Zaustavljanje rada te megafabrike koja isporučuje gotovo polovinu svih "ajfona" koji se proizvedu u svetu je težak udarac za preko 300 njenih snabdevača i za ekonomiju provincije Henan u kojoj se nalazi, jer na nju otpada 60 procenata ekonomskog obima te administrativne jedinice.

Smatra se da je do kraja oktobra 28 kineskih gradova i ukupno preko 200 miliona građana iskusilo višenedeljnu izolaciju u sklopu zaključavanja urbanih sredina, suočavajući se s problemima u nabavci hrane i lečenju. 

Ovo uprkos tome što puno drugih država širom sveta, a naročito u neposrednom geografskom okruženju Kine, poslednjih meseci otvaraju svoje granice i već duže vreme ne posežu za strogim merama kao što su obustavljanje poslovanja preduzeća i drugih organizacija, ograničenje kretanja ili zabrana izlaska iz kuća.  

Zdravlje važnije od ekonomije

I dok je, naravno, zdravlje stanovništva osnovni razlog za beskompromisnu politiku zaključavanja gradova u najmnogoljudnijoj zemlji sveta, ostaje pitanje zašto ta politika nije revidirana u ovoj godini kada se svetom, pa i Kinom, širi znatno manje smrtonosni soj korona virusa omikron.

Istina je da je omikron, iako lak, izuzetno zarazan usled čega u konačnoj instanci može da rezultira velikim brojem preminulih i ozbiljno obolelih i to da se brzim, temeljnim obuzdavanjem virusa, čak i ako to kratkoročno predstavlja snažan udarac za privredu, ona, zapravo, na duže staze štiti od zastoja koji bi bili izazvani eventualnom masovnom zarazom.

Međutim, poslednjih meseci je jasno da se uprkos tome puno država opredeljuje za suživot sa virusom, a ne njegovo iskorenjivanje. Ovo stoga što su ostvarene visoke stope vakcinisanja i što je od epidemije već pretrpljena znatna ekonomska šteta, pa bi dalje stroge mere poput zaključavanja gradova bile finansijski nepodnošljive.

Dalje, mada je Kina tokom 2020. godine ostvarila veći ekonomski rast od mnoštva drugih zemalja upravo zahvaljujući tome što je uspešno osujetila širenje virusa brzim zatvaranjem gradova poput Vuhana, noviji sojevi virusa višestruko su zarazniji od onih u prvoj godini pandemije, pa je izolacija sve teža i ekonomski skuplja.

Motivi za privrženost Pekinga politici potpunog gušenja virusa mogu se tražiti u izvesnim ideološkim i praktičnim razlozima, ako ostavimo po strani teorije zavere o tome kako vlade kroz epidemiološke mere nastoje da porobe građanstvo ali i antikinesku propagandu o tome kako autoritarna komunistička vlast nema šta drugo da radi nego da disciplinuje i ugnjetava sopstveno građanstvo.

Teorije zavere zapravo ne stoje jer zabrane izlaska i kretanja urušavaju standard stanovništva i u njemu bude veliko nezadovoljstvo u odnosu na vlast, ugrožavajući vlast samu. 

Naime, jedan razlog koji se nalazi u pozadini opredeljenja kineske vlade da po cenu ozbiljne ekonomske štete zatvara krupne industrijske i trgovačke centre kao što su Šangaj i Gvangdžou je, može se reći, promena u vrhu partije u gledanju na samu ekonomiju, odnosno, na to šta su društveni prioriteti.

Nekoliko decenija kineska država je aktivno podsticala ekonomski rast kako bi podigla standard i kvalitet života stanovništva, u čemu je i uspela izvukavši preko 800 miliona ljudi iz siromaštva.

U poslednjih nekoliko godina, kao što se može videti u akcentovanju "zajedničkog bogaćenja" i pokušajima preraspodele bogatstva, sazrela je svest o tome da je usvajanje i praktikovanje kapitalističkih principa u vezi funkcionisanja tržišta dovelo do velikog ekonomskog raslojavanja i razlika u stepenu obrazovanja kakve su nesvojstvene socijalističkom društvu, čija bi suština trebalo da bude u minimiziranju dispariteta između bogatih i siromašnih i relativnoj jednakosti.

U sklopu te nove politike, koja nastoji da odgovori na paradoks koji generiše pristup "jedna zemlja, dva sistema", kineska vlada je u protekle dve godine vršila pritisak na domaće imućne biznismene, glumce i internet influnsere da prestanu sa ekstravagantnim javnim nastupima i razmetanjem sopstvenim materijalnim bogatstvom i uspehom.

U kontekstu epidemije taj filozofski zaokret značio bi davanje prioriteta zdravlju populacije kroz brzo obuzdavanje virusa, bez obzira na pogubni efekat koji to može imati na ekonomske subjekte, ne samo u smislu prekida poslovanja, već i poremećaja u snabdevanju i opšte atmosfere straha od mogućeg novog zatvaranja gradova, koja otežava planiranje i odbija strani kapital.

Ili kako je u više navrata izjavio i sam predsednik Si, "ljudski životi su na prvom mestu."

Domaće vakcine neefikasne u odnosu na omikron 

Postoje i drugi, praktični, materijalni i organizacioni razlozi zašto kineske vlasti i dalje pribegavaju zaključavanju gradova, čak i kada je broj registrovanih zaraženih sićušan u odnosu na ukupnu populaciju. 

Naime, uprkos tome što Kina proizvodi tri vakcine protiv kovida, koje je proteklih godina u ogromnim količinima razdelila širom sveta pomogavši naročito siromašnim i od Zapada zanemarenim zemljama Južne Amerike, Jugoistočne Azije i Afrike, ona sad mora da ozbiljno uzme u obzir mogućnost uvoza stranog cepiva, jer proizvodi domaćih kompanija "Sinofarm", "Sinovak" i "KanSino", čini se, nisu efikasni u borbi protiv najnovijih sojeva virusa, posebno, omikrona.

To je, recimo, pokazala studija sprovedena ranije ove godine na 4.300 revakcinisanih ispitanika u Hongkongu koji su se zarazili tim sojem. Nemoć domaćih vakcina i odsustvo stranih je, smatraju pojedini komentatori, razlog zašto se sada u Kini javlja sve više novih žarišta.

Postoji zabrinutost da bi, naročito u ruralnim oblastima, zbog nedovoljne opremljenosti i nedostatka medicinskih sestara, zdravstveni sistem mogao da pukne i gubitak u životima bude visok. Ilustracije radi, Kina ima skoro četiri puta manje medicinskih sestara na hiljadu stanovnika od SAD. 

Štaviše, simulacija koju je u martu ove godine sproveo Univerzitet Fudan pokazala je da bi i u mnogoljudnom gradu Šangaju, gde živi oko 25 miliona ljudi, omikron u roku od šest meseci mogao da prouzrokuje hospitalizaciju više od pet i smrt oko 1,6 miliona osoba ako za to vreme nikakve mere za suzbijanje virusa ne bi bile preduzete.

Kineska populacija sve više stari, pa je u zemlji 2019. bilo 176 miliona ljudi starosti preko 65 godina, zbog čega bi eventualna eksplozija u širenju virusa, makar to bio i lakši soj, mogla puno da košta u životima.

Mada je skoro 90 odsto stanovništva primilo bar dve vakcine, među osobama preko 80 godina starosti taj procenat je dosta niži i iznosi nešto više od 50, a posledica je strahovanja među najstarijima da bi cepivo moglo da pogorša njihovo ionako krhko zdravlje.

Zbog svega navedenog, može se očekivati da kineske vlasti još izvesno vreme, barem dok se nešto bitno ne promeni kada su vakcine u pitanju, neće odustati od zatvaranja gradova uprkos rastućoj ekonomskoj šteti i nezadovoljstvu stanovništva.