Nakon dve godine pandemije, svaki treći Italijan gojazan

Skoro svaka druga punoletna osoba je gojazna, što znači da je 23.000.000 Italijana izašlo iz dve godine pandemije sa prekomernom težinom. Pet miliona njih je "isuviše gojazno".

U Italiji je, u poslednjih trideset godina, procenat osoba koje imaju preokomernu težinu porastao za 30 odsto, a za 60 odsto je veći broj "baš gojaznih osoba".

Najviše su pogođene osobe između 65 i 74 godine (61,1 odsto).

Kada je reč o muškarcima prekomerna težina se beleži sa 45 godina, a kod žena iznad 65 godina.

Kakva je situacija u Evropi 

Statistika je i u Evropi zabrinjavajuća.

"U Evropi je 2014. godine 186 miliona ljudi imalo prekomernu težinu", objašnjava Antonio Nikoluči, direktor Centra istraživačke i kliničke epidemiologije (Corsearch).

Objašnjava da je od 2008. do 2014. godine, rast gojaznih osoba bio izuzetno visok, 37 puta veći od rasta stanovništva.

"Predviđanja ukazuju da će, ukoliko se ne izmeni ovaj trend do 2060. godine, prevalencija dijabetesa udvostručiti", kaže Nikoluči.

Dodaje da su bolesti povezane sa viškom kilograma brojne: razne vrste karcinoma, moždani udar, kardiovaskularne i metaboličke bolesti.

"Od 2020. do 2050. godine procenjuje se trogodišnje smanjenje životnog veka Evropljana", ukazuje Nikoluči.

Dodaje da osim zdravstvenih, postoje i ekonomske posledice gojaznosti.

"Gojaznost košta 202 evra po glavi stanovnika godišnje i uključivaće 8,4 odsto ukupnih zdravstvenih troškova do 2050", objašnjava.

"Korona negativno poremetila navike" 

Frančesko Konjeti, predsednik Fondacije "Zajedno protiv raka" ističe da briga o sebi "potiče i iz kuhinje".

"Kovid je poremetio naše navike u vrlo negativnom smislu. Na primer, 1,2 miliona ljudi je ponovo počelo da puši, a 44 odsto dece i 32 odsto odraslih su se znatno udebljali", dodaje Konjeti.

Predsednik italijanskog Udruženja kardiologa Ćiro Indolfi objasnio je da se kod pacijenata koji su preležali kovid, u 10 do 30 odsto slučajeva, javlja nova bolest pod nazivom Pasc, a pacijenti imaju ubrzan rad srca, bolove u grudima, teškoće u disanju, tahikardiju i potpunu netoleranciju na svaku vrstu fizičke aktivnosti.

"Upravo kod ovih pacijenata mora mnogo da se vodi računa o prevenciji kardiovaskularnih bolesti", upozorava predsednik italijanskog Udruženja kardiologa.

Gojaznost preti i deci 

Italija je na drugom mestu po broju dece sa preteranom težinom, te postoji rizik da će postati gojazni odrasli ljudi. To je mišljenje predsednice parlamentarne grupe "Gojaznost i dijabetes" Danijele Sbrolini.

Gojaznost je, takođe, doprinela i tome kako su osobe reagovale na kovid 19, odnosno od čega su već bolovali ljudi koji su preminuli od kovida: hipertenzivna bolest srca (18 odsto), dijabetes melitus (16 odsto), ishemijska bolest srca, tumori (4 odsto).

Kod osoba između 30 i 59 godina, gojaznost je bila najčešći komorbiditet smrtnih slučajeva (17 odsto), podsetio je Đankarlo Blanđardo, predsednik italijanskog Institut za statistiku.

Dodao je da gojaznost "povećava težinu respiratornih komplikacija i smanjuje odgovor imuniteta".