Evropa podeljena na istok i zapad, od Baltika do Balkana malo vakcinisanih

Stopa infekcija raste i obara rekorde u mnogim zemljama, između ostalih u Nemačkoj i Belgiji, gde je najveći broj inficiranih u poslednjih nekoliko meseci, čak 10.000 dnevno.

Ono što razlikuje ovaj talas u Belgiji od sličnog prošlogodišnjeg jeste što tada, početkom novembra, nije bilo vakcinisanih, a sada je u Evropi prosečno 75 odsto punoletnih vakcinisano. Reklo bi se da je to faktor koji pravi ključnu razliku u ovom talasu.

Pre godinu dana uvedeno je zatvaranje koje je trajalo mesecima, a sada su sve aktivnosti omogućene uz određena ograničenja i o zatvaranju se ne govori. Institucije Evropske unije su otvorene za fizički pristup, što nije bilo moguće u proteklih godinu i po.

To govori da je pritisak na bolnički sistem manji, da je relativno nizak i da je manji broj preminulih.

Međutim, takvo stanje ukazuje i na podelu jer, kada pogledate epidemijsku kartu Evrope, ona naizgled deluje kao podela na istok i zapad. To je podela na nevakcinisanu i vakcinisanu Evropu.

U zemljama kao što su Rumunija i Bugarska govori se o samo 23, 24 odsto vakcinisanih od ukupne populacije dok je, u Belgiji recimo, vakcinisano blizu 80 odsto stanovništva.

Dramatična je situacija i kada je reč o bolničkom sistemu u nekim zemljama istočne Evrope. Bugarska je aktivirala i mehanizam pomoći EU kako bi dobila više kreveta za intenzivnu negu i drugu medicinsku pomoć. I broj preminulih je zastrašujući, nekad i oko 200 dnevno.

Ono što se čuje kao objašnjenje niskog broja vakcinisanih u zemljama od Baltika do Balkana jeste nizak stepen poverenja u institucije, Vladu, pa i zdravstveni sistem. Istraživanja pokazuju da je nizak stepen poverenja u Rumuniji, Bugarskoj, Hrvatskoj, baltičkim zemljama. Poverenje u zdravstveni sistem je tek oko 30-40 odsto.

To je jedno od objašnjenja zašto se, uprkos povremeno dramatičnim situacijama, ljudi ne odlučuju za vakcinaciju i ona i dalje stagnira. To objašnjava razliku između npr. Portugalije i Bugarske.