Ceo svet gleda u Izrael – kako će izgledati postpandemijska stvarnost

Vlasnici restorana ponovo se osmehuju iako će im biti potrebno vremena da nadoknade gubitak nastao tokom karantina. Strani turisti su nekada činili i do 40 odsto prometa u jednom restoranu u Jerusalimu. Vlasnica Ana Hirš ne zna kada će se oni vratiti.

Ipak, zadovoljna je što ponovo radi i priprema hranu. Ekonomija se oporavlja jer je svaki drugi Izraelac vakcinisan. Smanjena je zakupnina za prostor i sada upola jeftiniji. Sada je 900 evra mesečno umesto ranijih 1.800, kaže frizer Eli Auras.

Neke grane industrije nisu osetile krizu, kao što su inforamacione tehnologije, telekomunikacije, prerada hrane. Vlada Izraela je odobrila otvaranje sala, kafića, restorana. Moći će da služe goste napolju, a nosioci takozvane "zelene propusnice", koji su primili obe doze vakcine protiv kovida 19 ili su se oporavili od bolesti, moći će da obeduju unutra i ulaze u hotele, obilaze turistička mesta.

Javna okupljanja su ograničena na 20 ljudi u zatvorenom prostoru i 50 napolju, osim u mestima gde je visok stepen zaraze.

Planiran je povratak učenika od sedmog do desetog razreda u školske klupe svuda gde je stopa zaražavanja niska, ili tamo gde je više od 70 odsto građana starijih od 50 godina vakcinisano. Više od 60 odsto od 9,3 miliona stanovnika Izraela primilo je najmanje jednu dozu vakcine "Fajzer-Biontek", a njih 50 procenata obe doze.

Izraelski mediji su javili da će jedna američka kompanija od maja ponuditi krstaranje iz Izraela za one koji su vakcinisani dvema dozama. Uslov je da posada i gosti stariji od 16 godina moraju biti vakcinisani. Nedavno su kamere ispred jednog restorana zabeležile boravak premijera Izraela sa gradonačelnikom Jerusalima, Moše Leonom.

"Zeleni pasoši... restorani su oživeli... ali još moramo da pazimo. Moramo da nosimo masku, držimo razdaljinu koja je propisana, održavamo fizičku distancu. Ali, izlazimo iz toga. Poztrebno je da se vakciniše nekoliko stotina hiljada ljudi, posebno pedesetogodišnjaka i izlazimo iz ovoga. Još nije gotovo, ali biće", kaže izraelski premijer.

Ambasador Izraela za RTS otkriva u čemu je tajna uspeha

Izrael je prva zemlja u svetu koja izlazi iz pandemije kovida 19 zahvaljujući brzoj i efikasnoj kampanji vakcinacije. Dva meseca od početka programa imunizacije "Fajzer-Biontekom" vakcinisano je jednom dozom više od 60 odsto od 9,3 miliona stanovnika. Obe doze primilo je pedeset odsto stanovništva.

Time je nakon višesedmičnih strogih mera omogućeno otvaranje restorana, škola i aerodroma. Program "zelenih propusnica" pokrenut je prošlog meseca. Te"propusnice" imaju građani koji su potpuno vakcinisani ili su se oporavili od kovida 19.

Njima je dozvoljen ulazak u restorane koji mogu da prime do 100 ljudi i gde su stolovi udaljeni po dva metra, i u barove gde važe slične mere ograničenja. Kako je Izrael uspeo da obezbedi veliku količinu cepiva i vakciniše stanovništvo neuporedivo brže od drugih zemalja? Da li će uskoro biti ukinuta uredba o obaveznom nošenju maske i na otvorenom? Kako će Izraelci proslaviti predstojeći verski praznik Pashu? Na ta, i pitanja u vezi sa koronavirusom, za RTS govori Nj. E. Jahel Vilan, ambasador Izraela u Srbiji.

– Zadovoljstvo mi je što sam ovde. Ova pandemija nam je pokazala da granice ne postoje i, da bismo je pobedili, moramo da razmenjujemo stavove, mišljenja i iskustva. I drago mi je što baš ovde da mogu da podelim našu priču o uspehu u vakcinaciji, jer želeo bih da mnoge druge zemlje, pa i Srbija, koja ima nekoliko vakcina na raspolaganju, nauče nešto iz našeg iskustva i da što brže vakcinišu svoje stanovištvo kako bi mogle da se vrate u život.

Izrael je lider u imunizaciji stanovništa. Kako ste to uspeli, koliko je trajalo i kada je počelo?

– Premijer Benjamin Netanjahu se prvi vakcinisao, 19. decembra i time dao lični primer narodu. Ideja je od samog početka bila da se sve završi do praznika Pashe, koja je ovog vikenda. To je naš najvažniji praznik.

Prošle godine je bio veoma traumatičan za porodice u Izraelu i morale su da ga slave u krugu porodice, ne sa roditeljima, babama i dedama. Zato smo želeli da sve to završimo brzo i da sledeću Pashu dočekamo u krugu proširene porodice. I kao što vidite, sada smo na tom mestu.

To znači da smo brzo počeli. U januaru se vakcinisalo po 30.000 do 40.000 ljudi dnevno. Premijer je rekao da je cilj da se vakciniše čak 100.000 ljudi dnevno. U februaru smo u tome uspeli. Čak i više od 100.000 ljudi dnevno.

Sada smo na kraju marta. Dakle za tri meseca više od 5,2 miliona je dobilo prvu dozu, a 4,6 miliona je dobilo obe doze vakcine. I oni se smatraju potpuno imunizovanim. Počev od 16 godina pa na dalje.

Veliko je pitanje u svetu – kako obezbediti vakcine?

– Mislim da je nabavka vakcina veoma važna. To treba da shvate i vlade i proivođači vakcina, da svi shvate da će i jedni i drugi imati koristi.

Ljudi često pominju cenu po kojoj mi plaćamo vakcine. Pominje se da smo dali 2,4 milijarde dolara. To je jednako zaradi od dva dana na tržištu u Izraelu. Siguran sam da se to može primeniti na svaku zemlju.

U svakoj zemlji vakcinacija neće koštati više od nedelju dana zataranja ekonomije. Dakle sa ekonomske tačke gledišta, to je bila prava odluka. Zatim, dolazamo do efikasnosti zdravstvenog sistema. Sećam se da sam i dalje primao SMS poruke na svoj telefonski broj ovde u Srbiji od našeg zdravstvenog sistema.

Ukoliko se, recimo, neko nije pojavio na vakcinaciji, oni su vakcinisali ljude koji su se pojavili i slali su poruke ljudima koji žive u susedstvu, npr. blizu Jerusalima, da dođu jer im je preostalo vakcina. To je bilo u prvoj fazi, kada su se vakcinisali samo ljudi stariji od 60 godina.

Dakle, ako bi na kraju dana, uveče ostalo doza, oni bi pozvali sve iz regiona da dođu da se vakcinišu ako žele. Dakle, tehnologija i upravljanje podacima našeg zdravstvenog sistema, koji je u Izraelu veoma efikasan, omogućio je firmama koje se bave zdrvstvenim osiguranjem da pronađu ljude da se vakcinišu. I ljudi su dolazili. Sve su razumeli.

Posle godinu dana karantina, zabrane kretanja, zatvorenih škola, restorana i kafića, ustanova kulture bili su jako razočarani i frustrirani i zato nije ih bilo teško ubediti da se vakcinišu.

Da li je bilo negodovanja zbog karantina, da li je bilo protesta? Šta kaže antivakcinaški lobi, koji je jak svuda u svetu?

– Ne bih baš rekao da je u Izraelu postoji antivakcinaški lobi. Ima ih, naravno, kao u svim zemljama. Ali oni nisu toliko glasni i zastupljeni. Zapravo, tokom pandemije, javljali su se ljudi koji su govorili da to nije pandemija, da se ne paniči, ali ne povodom vakcina. Mislim da je Vlada sprovela jaku kampanju. Uglavnom preko televizije.

Lekari su objašnjavali koliko je važno da se vakcinišu. Kolika je efikasnost? Najvažnije je da se objasni koliko je opasno da se ne vakcinišu. Sve dok se u Izraelu nije pojavio britanski soj virusa, ljudi su smatrali da je pandemija opasna samo za stare ljude ili za one koji već imaju neku bolesti, ali ne i za mlade. Ali proteklih meseci nijedna nedelja nije prošla a da se nije pojavio napis o mladim ženama, trudnicama, porodiljama, ženama u 30-im, 40-im godinama koje su inficirane, čak i o ljudima koji su umirali u tim godinama.

Mislim da je zapravo to što su govorili o tim ljudima ubedilo druge da se vakcinišu jer ovaj virus ubija i mlade. To je zaista bio efikasan način da Vlada ubedi ljude i da oni shvate ozbiljnost.

Rekli ste da je karantin trajao skoro godinu dana. Da li su se ljudi pridržavali tih mera i kako ste, kao država, kažnjavali neposlušne?

– Mere su bile zaista stroge. Imali smo tri perioda karantina koji su pratili tri talasa epidemije. Prvi je bio od sredine marta do sredine aprila, kao i ovde i u većem delu sveta. Teret koji je privreda podnela bio je ogroman. Izrael je u taj period ušao u ekonomski stabilnom stanju, ali je stopa nezaposlenosti dostigla rekord u feburaru 2020. Dva meseca kasnije bilo je 25,6 odsto.

Posao je izgubilo 1,1 milion ljudi zbog prvog karantina. Ljudi su bili frustrirani. Ali tokom prvog karantina, bili su veoma poslušni i vladalo je veliko poverenje u Vladu. To je donekle umanjeno tokom drugog i trećeg karantina. Drugi je bio u septembru i oktobru. Pratio ga je i porast broja zaraženih, ali opet se pogodio sa sezonom praznika. Jer praznici su kao i ovde u Srbiji, vreme kada se ljudi okupljaju, a to nije dobro za pandemiju. Treći je bio nedavno od decembra do februara. I ljudi se tokom tog poslednjeg karantina bile veoma nervozni.

Delimično zbog toga što su vakcine počele da pristižu i pitali su se kako je moguće da se ovoliko vakcinišemo a da su nam opet potrebne zabrane kretanja i karantini. Školska deca su takođe patila. Izrael je bio jedna od mnogih zemalja u svetu gde deca nisu išla u školu najveći deo godine. To je bilo teško i za roditelje i za čitave porodice. To je bila potvrda da nismo bili u stanju da sprečimo štetu koja je načinjena našoj deci. Ljudi jesu bili nezadovoljni, ali protesta nije bilo previše. Izraelci mogu da protestuju protiv Vlade, ali nisu protestovali zbog ovih mera.

Da li ste sada stekli tzv. kolektivni imunitet? I kakve su mere posle otvaranja zbog pretnje novim sojem virusa?

– Bližimo se koletivnom imunitetu, što je 60 do 70 procenata imunizovanh. Kao što ste pomenuli u najavi, mi smo uveli te "zelene propusnice" građanima koji su ili preležali virus ili dobili dve doze. Oni sada mogu da ulaze u restorane, kulturne ustanove, sportske objekte, ali ne i oni koji nisu preležali ili se nisu vakcinisali.

To je s jedne strane podsticaj da se vakcinišu, ali takođe pokazuje da nismo sigurni da smo izašli iz ove krize. Kad bude 100 odsto, ovih 60-70 odsto još to ne znači. Zato treba da ohrabrimo ostatak stanovništva da se vakciniše. Naravno, tu su i deca. Nadamo se da će narednih nekoliko nedelja ili meseci početi i deca uzrasta od 12 do 16 godine da se vakcinišu.

Kakva je procedura za ulazak u Izrael što vaših državaljana, što stranaca? Pominju se i nekakve narukvice koje moraju da se nose. Da li je to tačno?

– Najpre, za strance smo, nažalost, i dalje zatvoreni. Još nismo otvoreni za turizam, ali nadam se da ćemo uskoro biti. Razgovaramo sa raznim zemljama da se Izrael primi u grupu zelenih pasoša za putovanje. A što se tiče ulaska u Izrael, vladala je velika debata o aerodromu "Ben Gurion" tokom pandemije. Mislim da je naša vlada bila među prvima u svetu koja je shvatila koliko je važno da se granice zatvore.

Za Izrael je to bilo lakše jer imamo samo jednu vazdušnu luku. Ali opet, kad je reč o građanima koji žele da se vrate a koji su ostali zarobljeni. Nedavno su otvoreni hoteli koje je Vlada odredila, ali smo shvatili da to nije naročito efikasno jer je tamo odlazilo samo oko 60 odsto onih koji treba tamo da idu. Ovo rešenje s narukvicama je novo, to je pilot-faza. Ali oni koji su vakcinisani, npr. ja.

Treba da idem sledeće nedelje svojoj porodici. Ja ću samo uraditi jedan pi-si-ar test ovde pre nego što odem i jedan na aerodromu kada stignem. Ali nema potrebe da budem u karantinu 14 dana. Moći ću da se krećem po zemlji, a oni koji nisu vakcinisani – moraće da budu u karantinu ili će morati da nose narukvicu kako bismo mogli da pratimo gde se nalaze.

Na osnovu ovoga što ste rekli, zaključujem i da je turizam u Izraelu pretrpeo određenu štetu zbog kovida 19.

– U pravu ste. Kao u svim zemljama sveta, turizam je najviše ugrožen počev od avio-kompanija, hoteli koji su bili veći deo godine zatvoreni. Dakle, turizam je jedna od privrednih grana koja je jako ugrožena. Mi bismo voleli da mnogo turista dođe u Izrael i nadamo se da ćemo u nekom trenutku otvoriti granice za inostrane turiste.

Održani su parlamentarni izbori, četvrti u poslednje dve godine. Kakva su očekivanja?

– Voleo bih da kažem da su ovo poslednji izbori. U šali možemo da kažemo da smo najdemokratskija zemlja na svetu jer izlazimo na izbore svakih pola godine. Ali ovo, nažalost, nije šala. Izrael je snažno ekonomski ušao u pandemiju, nažalost to ne mogu isto da kažem za političku situaciju, koja je narušena. U poslednja četiri kruga izbora nismo uspeli da formiramo stabilnu vladu i sada bih poželeo da, ko god pobedi na izborima, to bude stabilna vlada koja će nas voditi naredne četiri godine a da ne bude ponovo izbora.

Jer, koliko smo videli po anketama, pre izbora ništa se mnogo nije promenilo za ove dve godine. I dalje je ista podela na levicu i desnicu. Zapravo to nije ni prava desnica ni levica jer je desničarsko krilo je dominantno u Izraelu, ali ova podela između vlade i opozicije nažalost i dalje je veoma prisutna.

Nadam se da će moji sugrađani doneti pravu odluku, da ćemo dobiti stabilnu vladu. Nisam siguran da će se to dogoditi večeras ili sutra. Zbog korone, ove godine imamo 750 birališta za one koji su pozitivni, ugroženi, u karantinu, ili bolesni. Mnogo će vremena biti potrebno da ti glasovi pristignu. Nadam se da se za pola godine nećemo naći na biralištima".

S obzirom na to da volite Beograd, gde ćete proslaviti Pashu? Ovde ili idete u domovinu sa suprugom i četiri sina?

– Da, naravno da volim Beograd. Svi su mi, od kada sam stigao, govorili da treba da upoznam Beograd posle pandemije... I zato govorim ljudima: Idite, vakcinišete se! Ja želim da obiđem ovu zemlju! Ona treba da se vrati u život. To je bio slogan naše vlade: "Back to life." I zato poručujem srpskom narodu da se vakciniše kako bismo svi mogli da se vratimo u život.

Idem u Izrael da provedem praznik sa porodicom. Prošle godine to je bilo u najužem krugu sa suprugom i četiri sina. Sada, moj najstariji sin je u vojsci. Da bismo ga videli, idemo u Izrael, pa ćemo svi biti zajedno. Biće tu i moji roditelji.

I baš se radujem povratku u Izrael posle devet meseci i da zajedno proslavimo sa porodicom i narodom Izraela. Želim da narod Srbije vidi Izrael kao primer kako izgleda taj život koji smo možda zaboravili. To može i u Srbiji uskoro da se desi – jer druge zemlje nemaju toliko vakcina, vi ih ovde imate, zato idite i vakcinišite se.