Može li EU da napravi pravnu razliku između vakcinisanih i nevakcinisanih

U situaciji bez presedana u poslednjih sto i nešto godina, izvršne vlasti posežu za institucijom brzih zakona, dekreta, ukaza i zabrana. Pritisak vanrednog i hitnog raste.

Austrijski primer paradigmatično odslikava sve evropske situacije. Prošle sedmice je vlada pokušala da napravi pravnu razliku između testiranih i netestiranih. Nije uspela, ali nije ni odustala od te namere.

"Principijelno je dozvoljeno praviti takve razlike. Reč je o zahvatima u temeljne slobode. Za to kao osnova služi Evropska konvencija o ljudskim pravima. Taj dokumenat dozvoljava vrlo radikalne zahvate, čak do ograničavanja sloboda. Naravno da je za to neophodno da postoji dobar i dokazani razlog", navodi Bernd-Kristijan Funk, profesor ustavnog prava.

Kako epidemija ulazi u finiš, loši brojevi rastu. Uskoro će se sasvim realno postaviti pitanje kako praviti zakonsku razliku između vakcinisanih i nevakcinisanih, kako uvesti režim štapa i šargarepe. Koliko su evropski ustavi robustni?

"Ono što ne bi bilo dozvoljeno je donošenje zakona o opštoj i obaveznoj vakcinaciji. Moguće je povezati testiranje i vakcinaciju protiv kovida sa određenim pristupima ili zabranama nekim manifestacijama - u kulturi ili turizmu na primer. Ko se vakciniše biće slobodniji u kretanju, imaće veće mogućnosti društvenog delovanja. Ali, zakonska obaveza vakcinacije je isključena", dodaje Funk.

U centru Beča, na Frejungu je Ustavni sud Austrije. U parlamentarnim demokratijama - a to su sve evropske zemlje bez ostatka, barem formalno, to je takozvana četvrta vlast u državi. Ovo je mesto gde karijeru završavaju svi previše kreativni i smeli zakoni. Ili dobijaju zeleno svetlo, čime se stvara novo pravo - i to u konkretnom slučaju - pravo koje će promeniti karakter modernih demokratija.