Počelo masovno testiranje na koronavirus u Beču

Testira se na Sajmištu i u velikoj Gradskoj hali, uz ogroman logistički pogon, koji organizaciono nosi vojska. Oko 2.000 pripadnika armije osigurava timove stručnog medicinskog osoblja koji obavljaju brze antigen, prema potrebi i pi-si-ar testove.

Sve za sada prolazi uredno i relativno brzo bez dužeg zadržavanja. Mesto testiranja se "bukira" elektronski unapred, tako da nema lutanja i biranja gde su manji redovi, javlja dopisnica RTS iz Beča.

Unutra u halama se građani kreću po označenim linijama na podu, niko se ne kreće sam, vojni redari vas vode do mesta testiranja. Sve ostavlja utisak ogromnog vojnog aerodroma sa ograničenim kretanjem, ili holivudskog filma o dolasku Marsovaca – s tim da vam ovde "Marsovci" u belim skafanderima uzimaju bris iz nosa.

Fotografisanje je strogo zabranjeno.

"Znate li zašto to tako dobro funkcioniše?", pita brigadir Fogel, koji je, posle prenošenja želje kroz sistem, došao da lično odobri nekoliko kontrolisanih fotografija. "Zato što mi to vodimo", odgovara sam, ne bez ponosa.

Masovna akcija testiranja na kovid trajaće u Beču do 13. decembra, ukupno deset dana. Dnevni kapacitet je postavljen za preko 100.000, tako da se na kraju računa sa nekih milion i dvesta hiljada testiranih. 

Država stoji svom snagom iza te akcije, ne samo logistički i finansijski, već i propagandno.

Predsednik Austrije Van der Belen preko medija obratio se građanima bukvalno ih moleći da odu na testiranje i tako pomognu u borbi protiv epidemije.

Cilj pronaći asimptomatske slučajeve i utvrditi letalitet

Od ove akcije se očekuju dve stvari. Najpre ono trenutno najvažnije, pronaći pozitivne slučajeve simptomatske ili asimptomatske, i skloniti ih u karantin kako bi se virusu presekli putevi širenja. 

Drugo, dugoročnije, od masovnih testova se očekuje odgovor na letalitet korone. 

Stopa letaliteta jednog uzročnika bolesti ili infekcije se utvrđuje tako što se broj umrlih stavi u odnos prema broju ukupno obolelih ili zaraženih od te određene bolesti/infekcije.

Kako je jedan od velikih problema u borbi sa koronom da se ne zna "brojka iz senke", odnosno koliko je ukupno ljudi došlo u kontakt sa virusom, ali su ostali ili bez simptoma, ili samo sa blagim simptomima, nemoguće je izvući pouzdani zaključak u kom postotku je taj virus smrtonosan.

Svi dosadašnji testovi na koronu imaju relativno veliku marginu i na senzitivitet (nekad su lažno negativni) i na specifitet (nekad su lažno pozitivni).

Plan vlade je da se u kratkom periodu ukupno testira 5-6 miliona građana. To bi onda, čak i uz pretpostavljenu nesavršenost testova, dalo pouzdaniji odgovor na raširenost koronavirusa među stanovništvom.