Zašto u Italiji raste broj preminulih

U poslednja 24 časa, u Italiji su preminule 993 osobe, što je najveći broj od kada je epidemija koronavirusa pogodila Italiju.

Gracijano Onder, šef Odeljenja za statistiku preminulih od kovida italijanskog Instituta za javno zdravlje i šef Odeljenja za kardiovaskularne bolesti i gerijatriju tog instituta, izjavio je za list Il fato kvotidijano da je potrebno razjasniti da u statistiku ulaze osobe koje su preminule isključivo korone.

"Da se nisu zarazili, danas bi najverovatnije bili živi", izjavio je Onder.

Već nedeljama se u Italiji beleži više od 500 preminulih na dan, a treći decembar je dan sa najviše žrtava, skoro 1.000, što se nije dogodilo ni u prvom talasu.

Doktor Onder zato kaže: "Imamo jednu od najstarijih nacija na svetu i to svakako mnogo utiče, a ovde se ne stari na najbolji mogući način. Ipak, ako uporedimo broj preminulih ove godine sa prethodnim, Italija se ne razlikuje mnogo od ostalih zemalja."

Takođe razjašnjava da se ne umire SA kovidom već OD kovida 19: "U martu i aprilu je zbog kovida 40 odsto više preminulih."

Ko je preminuo od posledica kovida

Preminuli su bili pozitivni na test, imali su simptome kao što su, na primer, kašalj i temperatura.

Na primer: ako je osoba imala saobraćajnu nesreću i poginula, a bila pozitivna na koronavirus, ne smatra se da je umrla od kovida. Takođe i ukoliko je osoba posle preležane bolesti, negativna na testu, a nakon mesec dana premine, ne smatra se da je preminula od kovida.

"S obzirom na to da u martu i aprilu nismo dovoljno testirali, smatramo da je broj preminulih znatno veći."

Doktor Onder zatim precizira da ne umiru samo starije osobe od posledica kovida, ali da većina ipak jesu stari, samo jedan odsto pacijenata je imalo manje od 50 godina.

Oni koji su mlađi umiru mnogo ređe. Ipak, ukoliko mladi imaju neke hronične bolesti srca, bubrega ili dijabetes, postoji svakako veća verovatnoća da mogu preminuti od kovida.

Italija je premašila 58.000 preminulih od početka epidemije i takođe je jedna od zemalja sa najvećim brojem preminulih.

U vezi s tim podacima, doktor Onder je rekao da je procenat smrtnosti tj. odnos između zaraženih i preminulih, loš parametar i da Institut za javno zdravlje kao i Istat (Italijanska agencija za statistiku), kada se radi o smrtnosti, uzimaju u obzir samo veći broj od proseka i po njemu je Italija skoro u istoj ravni sa ostalim zemljama: Belgijom (40 odsto), Španijom (60 odsto), Velikom Britanijom (55 odsto), Švedskom (30 odsto).

Izuzetak je Nemačka, koja iako ima stariju populaciju, upravo kao i Italija, beleži smrtnost od pet odsto.

Italija došla do vrhunca preminulih

Italija i Španija su zemlje u kojima su razvijeni društveni odnosi i porodica ima veliki značaj, pa se i ti kontakti uzimaju u obzir i potrebno je da Italijani shvate da je jako bitno da naredna dva-tri meseca drže fizičku distancu.

Institut za javno zdravlje Italije smatra da je zemlja došla do vrhunca preminulih i da bi za dve do tri nedelje taj broj trebalo da se smanjuje. Takođe podsećaju da se prvo smanjuje broj pozitivnih, zatim broj ljudi u bolnicama i na intenzivnoj nezi pa tek onda broj preminulih.

Činjenica da su se Italijani opustili tokom leta, te su se najviše razboljevali mladi koji su donosili virus kući što je dovelo do velikog zaražavanja u drugom talasu.

Zato će narednih sati stupiti na snagu dekret koji će važiti od 4. decembra i koji predviđa "blindirani Božić" da se ne bi ponovile greške koje su učinjene preko leta.