Kinezi sumnjaju da se virus uvozi i sa smrznutom hranom, stručnjaci uzdržani

Teorija koju proveravaju kineske vlasti u suprotnosti je sa smernicama međunarodnih zdravstvenih vlasti. Svetska zdravstvena organizacija kaže da je "malo verovatno da ljudi mogu da se zaraze kovidom-19 iz hrane ili ambalaže za hranu", a američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti navode da je takav rizik "vrlo nizak". I jedna i druga organizacija insistiraju da nema dokaza da se koronavirus tako prenosi.

Ali Kina tvrdi da je dokazala da je to moguće i udvostručuje napore da to spreči.

"Sve više dokaza pokazuje da smrznuti plodovi mora ili mesni proizvodi mogu u Kinu doneti virus", rekao je ove nedelje Vu Zuniou, glavni epidemiolog kineskog centra za kontrolu i prevenciju bolesti.

Tokom proteklih pet meseci, Kina je izjavila da je otkrila tragove koronavirusa na nizu uvezenih smrznutih prehrambenih proizvoda ili njihovoj ambalaži, uključujući škampe iz Ekvadora, lignje iz Rusije, ribu iz Norveške i Indonezije, te govedina i pileća krilca iz Brazila.

Stručnjaci kažu da bi kineski testovi nukleinske kiseline mogli da pronađu genetske fragmente mrtvog virusa, koji više nisu zarazni.

Prošlog meseca, prilikom pronalaska izvora epidemije u gradu Kingdao, kineski centar za kontrolu bolesti objavio je da je otkrio i izolovao živi koronavirus na ambalaži uvozne smrznute ribe od bakalara – otkriće za koje je rekao da je "prvo na svetu" i "potvrdio da kontakt sa spoljnom ambalažom kontaminiranom živim novim koronavirusom može izazvati infekciju".

Kina testira "svaki komad" uvezenih proizvoda 

Profesor virusologije na univerzitetu u Hongkongu Jin Dondžian rekao je da, iako postoji takva mogućnost, kineska strana nije pružila čvrste dokaze o prenosu. 

"Radnici su mogli da zaraze virusom negde drugde, a zatim da zagade ambalažu hrane. Korak koji nedostaje bio bi upoređivanje genetskih sekvenci virusa kod radnika i kod ljudi koji su rukovali hranom na izvoru uvoza. Svaki virus ima svoje oznake. Ako se podudaraju, onda možemo reći da postoji lanac dokaza", kaže Dondžian.

Ipak, kineske vlasti su pojačale kontrolu i naredile da se testira "svaki komad" uvezenih proizvoda hladnog lanca. Naloženo je i testiranje radnika na istovaru, nošenju i prevozu ovih proizvoda na svaka tri do pet dana.

Sve pošiljke rashlađenih i smrznutih namirnica ubuduće će morati da se dezinfikuju pre nego što se puste na tržište. Zahtev uključuje i unutrašnje i spoljno pakovanje ovih proizvoda, kao i vozila koja se koriste za njihov transport. Vanredne mere su dodatak opsežnom skriningu koji je već uveden.

Kina je postala sumnjičava prema uvezenoj smrznutoj hrani nakon izbijanja epidemije na najvećem veleprodajnom tržištu hrane u Pekingu u junu. Pre toga, Peking 56 dana nije prijavio lokalnu zarazu. 

Vu, glavni epidemiolog kineskog centra za prevenciju bolesti, rekao je u to vreme da je koronavirus na tržište uvezen ili kontaminiranim morskim plodovima ili uvozom mesa, ili zaraženom osobom, ali su za sprovođenje zaključka potrebne istrage.

Teoriju o virusu koji se uvozi preko smrznute hrane ide toliko daleko da ima i onih koji tvrde da je uvoz smrznute hrane mogao da prouzrokuje i početno izbijanje zaraze koronavirusom u Vuhanu prošlog decembra. 

Stručnjaci to negiraju i kažu da se koronavirus širi uglavnom sa osobe na osobu preko respiratornih kapljica kada zaražena osoba kašlje, kija ili govori. Iako je tehnički moguće zakačiti kovid-19 iz hrane ili sa ambalaže, stručnjaci kažu da je potrebna konvergencija niza događaja male verovatnoće.

Prvo, zaraženi radnik treba da kontaminira hranu ili ambalažu virusom dovoljno visokim da izazove infekciju – kijanjem ili kašljanjem bez maske za lice direktno na hranu.

Uz to, virus bi morao da preživi i dugo putovanje brodom i ostane aktivan na površini dok čeka da se istovari i raspakuje. Tada bi radnik na prihvatu robe morao da dodirne virus pre nego što dodirne nos ili usta da bi se zarazio.