Italija – da li je došlo do stvaranja kolektivnog imuniteta

Grafikon Instituta "Gimbe" pokazuje da regioni koji su bili najteže pogođeni kovidom 19 u prvoj fazi, sada beleže minimalno zaražavanje. Mada je zaraženost u proseku oko šest posto, manji procenat ima osam regiona s Lombardijom na čelu, koja beleži najmanji rast, niži od dva procenta.

Slede Emilija–Romanja sa tri procenta, Pijemont, Dolina Aoste i Marke sa četiri, Molize sa četiri i po, pa Trento i Bolcano sa pet i šest posto.

Nešto više od srednje vrednosti imaju Abruco šest i po procenata, Kalabrija, Veneto i Ligurija sa sedam, Furlanija sa osam, dok su najkritičnije Sardnija, Umbrija i Sicilija sa porastom od 15-16, te Bazilikata sa 18 i region Kampanje sa 24 procenta.

Uzimajući u obzir sve podatke, najviše su pogođeni regioni Veneto, Ligurija, Kampanja i Trento, dok su najsigurniji Molize i Marke.

Lombardija je od regiona koji su bili najpogođeniji u prvoj fazi sada najsigurnija sa porastom od dva odsto, što znači četiri procenta manje od srednje nacionalne vrednosti, tj. 1.100 slučajeva na 100.000 stanovnika.

U zaključku Institut "Gimbe" iznosi činjenicu da na dva regiona na severu – Liguriju i Veneto – treba obratiti pažnju, ali i na Kampanju, dok regionima koji su pretrpeli najveće gubitke u prvoj fazi sada, izgleda, ne preti opasnost, te da su dosta blizu kolektivnog imuniteta.

Italijanski profesor Remuci je potvrdio da između imuniteta sa antitelima i onih koji nam omogućavaju T ćelije, najverovatnije je došlo do prelaska praga imuniteta za 60 procenata.

Lombardija dostigla 60 procenata imuniteta

"Ako 20 procenata ljudi u Lombrdiji ima antitela i vrlo je moguće da njih 40 odsto ima T ćelije, možemo da kažemo da smo u Lombardiji dostigli 60 procenata imuniteta. Danas je u ovom regionu broj zaraženih u proporciji sa populacijom na sreću veoma nizak, mi smo na mestu pre pretposlednjeg po broju zaraženih koronavirusom", navodi profesor.

Ova tvrdnja nalazi potvrdu i u jednom švedskom istraživanju koje je objavio Tom Briton na Univerzitetu u Stokholmu, gde se tvrdi da samo 20 procenata imuniteta stvara veliku razliku, jer oni koji su bili zaraženi na početku epidemije jesu bili i najosetljiviji a i najaktivniji u društvu, zahvaljujući superdifuzorima koronavirusa.

Fondacija "Gimbe" želi da nas upozna sa naučnim dokazima iz nezavisnih istraživanja, da svako od nas dobije informacije neophodne za očuvanje zdravlja.

Objavljena je i Velika baringtonska deklaracija, koju je potpisalo 5.000 lekara i naučnika i koja objašnjava kako je izolacija bila više pogubna nego dobra po zdravlje ljudi.

Prema njihovom mišljenju, da bismo došli do kolektivnog imuniteta, virus treba da cirkuliše među ljudima koji su manje rizični, a da se pritom ne zatvaraju kancelarije, škole i ne obustavljaju aktivnosti, štiteći starije ljude sa hroničnim bolestima.

Do istog zaključka došao je Univerzitet u Edinburgu, koji je 7. oktobra objavio istraživanje koje su preneli mnogi svetski mediji tj. da izolacija samo odlaže smrt i sprečava da se stvori kolektivni imunitet, dovodeći do toga da se u dugom vremenskom periodu povećava broj umrlih.