Pate li Italijani od "sindroma kolibe"

Na pitanje gde su ljudi, pokušavaju ovih dana da odgovore mnogi psiholozi koji smatraju da Italijani, nakon karantina, pate od "sindroma kolibe" koji bi još možda mogao da se nazove "sindrom staklenog zvona".

Naime, psiholog Simona Mreule za časopis Oksalute objašnjava zašto pojedine osobe, nakon lockdown-a, teško napuštaju svoje sigurno sklonište tj. vlastiti stan i izjavljuju da su frustrirane, stresirane i anksiozne. Ovaj emotivni status psiholozi u Italiji nazivaju "sindrom kolibe" koji se javlja nakon dugog perioda izolacije od stvarnosti, upravo kao ovaj koji su živeli do pre nekoliko dana.

"'Sindrom kolibe', poznat još i kao 'sindrom zatvorenika', nije psihijatrijski poremećaj, već je stanje koje može da se pojavi nakon dugog vremena provedenog u društvenoj izolaciji, u četiri zida vlastitog doma", kaže psiholog i psihoterapeut Simona Mreule koja je upravo u toku karantina bila deo projekta psihofizičke edukacije zdravlja u Udinama.

Tim specijalista je stanovnicima regiona Friuli Venecija Đulija, koji su za tim osećali potrebu, ponudio gratis paket savetovanja.

"Nažalost, karantin koji je bio određen od strane Vlade ostavio je dosta posledica na psihu ljudi. Ono što se desilo je nešto što nam se nikada pre nije dogodilo i stvorilo je nesigurnost te dovelo u pitanje sve ono na čemu smo mislili da se zasnivaju naši životi, naročito od strane osoba koje su na neki način bile pogođene virusom. U vlastitim domovima smo se osetili na sigurnom, zaštićeni, daleko od rizika i od zaraze", navodi Mreule.

Upravo zbog toga je danas, kako kaže, za neke osobe izlazak iz tog skloništa neka vrsta opasnosti koja čini da strah postaje toliko veliki da osobe žele da se vrate da žive kako su živeli u toku karantina.

"Ne radi se o otporu prema promenama koje nam se dešavaju, već pravom anksioznom stanju prema onome što se nalazi napolju, ispred naših vrata", kaže psihološkinja.

"Ovo stanje se manifestuje kao iritacija, nervoza, nedostatak motivacije, teškoća vezana za spavanje. Iako mnogi ljudi žele da se vrate životu van kuće sa druge strane su zaplašeni, a neki od njih imaju prave napade panike i straha. To se najčešće odnosi na starije osobe i roditelje koji se osećaju odgovornim kako za sebe tako i za decu", dodaje Mreule.

Sa druge strane, mnoge osobe kažu da im je teško da izlaze jer im se ono što vide napolju ne dopada – maske na licima ljudi, oznake na ulici gde treba da se stoji, tramvaji u kojima su po dva mesta zabranjena za sedenje, prodavnice koje na ulasku mere temperaturu, traže da se dezinfikuju ruke i da se preko toga stave rukavice koje su često samo obične kese sa kojima je skoro nemoguće obavljati šoping, redovi za ulazak u banke i pošte, kao i u samoposluge.

Za obavljanje mnogih stvari je potrebno zakazivanje preko telefona, u restoranima ljudi moraju da sede udaljeni čak iako su došli u istom društvu, redovi u pošti su kilometarski, ljudi nisu spremni na napade drugih ukoliko su kojim slučajem spustili masku ispod brade jer im je teško da dišu, a i tzv. smart working, tj. rad od kuće, je ljude potpuno vezao za kuću.

Od 15. juna u Italiji započinje treća faza koja će trajati do 14. jula i koja podrazumeva otvaranje pozorišta, koncerata, bioskopa, ali samo ukoliko se prethodno odredi sedište koje će biti daleko od drugog.

Naime, reč koja je najvažnija u ovom momentu u Italiji je distanca. Najveći broj ljudi na otvorenom može da dosegne 1.000, a u zatvorenom prostoru 200. Takođe se može ulaziti u muzeje i ostale centre za kulturna dešavanja, ali samo ako je moguće garantovati distancu od jednog metra i ulazak će biti kontrolisan.

Diskoteke će biti otvorene u julu, a igranje malog fudbala, omiljeni sport Italijana, tek od 25. juna. Ovu fazu većina medija naziva "fazom 3" iako je premijer Konte rekao da će treća faza započeti tek kada se nađe vakcina što zbunjuje Italijane, jer je poznato da nije tako jednostavno naći vakcinu, kao i da za neke bolesti nikada nije pronađena.

Sve zajedno – hrpa kontradiktornih informacija, nesuglasice ministara, borba partija, različite informacije od strane virologa, nošenje maski svuda, pa čak i u kafićima za vreme poznatih aperitiva i jedan način života na koji Italijani nisu navikli dovodi do toga da većina ljudi nema ni želju da izađe iz kuće, a sa dolaskom toplog vremena sve više njih se pita kako će disati ispod maske.

Takođe, primećeno je da se Italijanima dopada smart working, te da bi mnogi voleli da tako i ostane mada to, sa druge strane, dovodi do još većeg udaljavanja ljudi, premeštanja života na onlajn platformu, orijentisanja prodavnica na onlajn prodaju, naručivanje hrane, izbegavanje gradskog saobraćaja, te sve veća prisutnost trotineta za koje mnogi smatraju da nas čine da "izgledamo smešno" dok ih mnogi kupuju u sve većem broju (bez obzira na visoku cenu), a i redovi ispred prodavnica bicikala su se povećali.

Da li se radi o "sindromu kolibe" ili jednostavno o nelagodnom osećaju koji Italijani imaju kada kroče nogom van svog doma i vide da život više nije onakav kakav je bio pre početka marta svakako dovodi do toga da Italija, bar što se severnog dela tiče, nije više ono što je nekada bila. Da li je to dobro ili loše, kao i uvek, pokazaće vreme.