Kako je Japan pobedio zarazu

Građanima nisu bile nametnute nikakve restrikcije kretanja, poslovi od restorana do frizera ostali su otvoreni, a nisu razvijene nikakve aplikacije za praćenje, piše Blumberg.

U Japanu ne postoji centar za kontrolu i prevenciju bolesti, a u zemlji je testirano tek 0,2 odsto populacije, što je jedna od najmanjih stopa u razvijenim državama.

Od koronavirusa umrlo je manje od 800 ljudi, a u Tokiju, koji je jedno od najgušće naseljenih područja u Japanu, broj novozaraženih je većinom jednocifren.

"Samo gledajući broj umrlih, jasno je da je Japan bio uspešan, a ni stručnjaci ne znaju zašto", rekao je Mikihito Tanaka, profesor komunikologije sa Univerziteta Vaseda i član savetničke grupe za koronavirus.

Četrdeset tri razloga japanskog uspeha 

Mediji su objavili listu 43 moguća razloga zbog kojih je Japan bio uspešan u borbi protiv koronavirusa, a ona uključuje različite faktore, od kulture nošenja maski, malog
broja gojaznih ljudi, do relativno rane odluke da se zatvore škole, pa čak i pretpostavke da Japanci prilikom govora zbog karakteristika jezika ispuštaju manje kapljica.

Jedan od važnijih faktora je činjenica da je Japan vrlo brzo počeo s traženjem kontakata, a to je bilo moguće jer u japanskim zdravstvenim centrima više od polovine medicinskih
sestara ima iskustva u praćenju zaraza.

Japan se koncentrisao na traženje klastera na pojedinim lokacijama, kao što su klubovi i bolnice, kako bi locirali zarazu pre nego što ona izmakne kontroli.

Da se dobro pripremi za epidemiju, Japanu je pomoglo i usidrenje kruzera "Dajmond princes" u februaru, gde se zarazilo više stotina ljudi, što je pomoglo japanskim stručnjacima da vrlo rano dobiju vredne podatke o tome koliko brzo i lako se virus širi.

Kao još jedan faktor navodi se i razvijena svest o zdravlju koja postoji kod japanskih građana.