Pandemija zaoštrila borbu za naslednika Angele Merkel

Na zaključak da je kancelarka izgubila živce od javnih prepirki i to među prvacima njenog demohrišćanskog bloka (CDU-CSU) navodi to što je u razgovoru sa njima ih upozorila na, kako je rekla, "orgijske diskusije o otvaranju" društva.

Uobičajeno staložena kancelarka ovog puta se brine da će previše stranačkih diskusija o ublažavanju antikorona mera samo dovesti do nediscipline građana i novog talasa pandemije.

"Ne smemo nijednog trenutka izgubiti iz vida činjenicu da smo, uprkos svemu i dalje na početku pandemije", rekla je nešto kasnije ona novinarima, dodajući da bi bila "velika šteta kada bismo otvorenih očiju sada doživeli udarac i krenuli u drugom smeru".

Kakav je efekat ublažavanja mera znaće se oko 8. maja. Ali, kancelarku izgleda više plaši što su se vladajući političari na nivou 16 nemačkih pokrajina počeli da utrkuju ko će više antikorona mera da ukine te da je ona tu bezmalo nemoćna.

Da je u Nemačkoj mnogo nadležnosti zapravo na nivou pokrajina a ne saveznih vlasti, to se najbolje videlo u aktuelnoj pandemiji kada je vidno da su antikorona mere poprilično različite među pokrajinama uprkos tome što je Merkelova nastojala da okvir bude zajednički.

Iako među premijerima i premijerkama 16 nemačkih pokrajina ima i predstavnika na saveznom nivou opozicionih Zelenih i Levice, glavna debata je zapravo unutar CDU-CSU. Štaviše, pandemija je postala poprište svojevrsnog političkog rata u kojem se odlučuje ko će biti naslednik Angele Merkel u kancelarskoj fotelji.

Iako je pre pandemije favorit za lidera CDU ali i kancelarskog kandidata CDU-CSU bio Fridrih Merc, borba protiv koronavirusa je na površinu izbacila dva nova favorita - premijera Bavarske i lidera CSU Markusa Zedera i premijera Severne Rajne Vestfalije i kandidata za šefa CDU Armina Lašeta.

Izbor novog šefa CDU, zakazan za 25. april, otkazan je na neodređeno vreme, ali Lašet i Zeder sve čine da se pokažu kao sposobni da vode Nemačku, kada kancelarka ode u penziju. To zasad najbolje ide Zederu, čija poteze odobrava čak 95 odsto stanovnika Bavarske. Zbog toga, nemački mediji ističu da, osim korone, u Bavarskoj vlada i "Zederov virus".

Ali, u Severnoj Rajni Vestfaliji, primećuju, ne vlada "Lašetov virus" iako se pokrajinski premijer trudi da, kako kaže, građanima pruži nadu i perspektivu da se život vraća u normalu. Komentatori nemačkog nacionalnog radija Dojčlandfunk, pak, smatraju da su Lašetove inicijative preuranjene.

"Lašet deluje previše nestrpljivo. Ne pomaže to što se krije iza stručnjaka. Naravno, savet stručnjaka je uvek ispravan. Ali u slučaju Lašeta izgleda kao da mogući novi šef CDU hoće da apsorbuje primetnu nestrpljivost stanovništva. Istovremeno, on ima premalo poverenja u svoju sopstvenu uverljivost", ističe komentator Dojčlandfunka i dodaje da je to razlog zašto ni u Severnoj Rajni Vestfaliji niti u Nemačkoj nema "Lašetove groznice".

"Birači primećuju da li neko hrabro i energično pristupa problemu ili ne"

U debati o ublažavanju mera, pljušte kritike i zaoštrava se dilema čija bi zapravo to trebalo da bude odluka: stručnjaka ili pak političara?

Lašet ističe da on svoje odluke ne donosi isključivo na osnovu procena virusologa.

"Neće mi virusolozi govoriti koje odluke da donosim", rekao je Lašet za Dojčlandfunk i upitao "Šta ako zemlja zapadne u ogromnu krizu? Nijedan virusolog neće mi na to dati odgovor".

I dok Lašet želi da što pre najmnogoljudniju nemačku pokrajinu vrati u normalu, njegov bavarski konkrent je oprezniji pa je od juče u Bavarskoj naredio nošenje maski.

Bavarska je jedna od pokrajina najteže pogođenih pandemijom, a proteklih mesec dana Zeder je svoju popularnost povećao brzim reagovanjem i uvođenjem najstrožijih ograničenja i to dan pre nego što je Merkelova saopštila mere socijalnog distanciranja za celu Nemačke.

Prema oceni brojnih nemačkih medija, proteklih sedmica Zeder je uspeo da se predstavi kao "budući kancelar", dok kritičari Lašetu zameraju da zapravo sve čini da se predstavi kao neko ko napada Merkelovu i time skine imidž njenog bliskog saradnika, stečen u vreme migrantske krize.

A da paradoks bude veći, kako primećuju nemački mediji, ovde je reč o "bizarnom obrtu istorije" u kojem su ljuti oponenti po pitanju migrantske krize - Merkelova i Zeder - postali veoma bliski po pitanju pandemije, dok je staro partnerstvo kancelarke i Lašeta rastureno.