Nemci u dilemi da li da nose maske

Istočnonemački grad Jena biće prvi grad u Nemačkoj koji će od sledeće sedmice uvesti "obavezu nošenja zaštite na nosu i ustima u prodavnicama, javnom prevozu i zgradama u kojima postoji javni pristup".

Kako navode, cilj ove mere je da se poveća bezbednost ljudi na mestima "gde minimalna distanca (od metar i po) ne može biti održana".

U ovom, drugom po veličini gradu u pokrajini Tiringiji, vlasti navode da već imaju osnovnu količinu neophodnih maski za medicinsko osoblje i ostale profesije koje su na udaru, kao što su vozači autobusa.

S druge strane, građane su pozvali da naprave sopstvene maske ukoliko ne uspeju da nabave profesionalne. Osim toga, navedeno je da će prihvatati i nošenje drugih vrsta zaštite za lice, kao što su šalovi, ukoliko oni pokrivaju usta i nos.

U Jeni, koja broji više od 110.000 stanovnika, registrovana su 122 inficirana.

Sličnu odluku doneo je i tirinški okrug Nordhauzen, iako u ovom okrugu ima tek 15 zabeleženih slučajeva. Međutim, ovo je apsolutni izuzetak u Nemačkoj. Do pre nekoliko dana u Nemačkoj je retko ko nosio masku, ali pritisak javnosti uticao je da su maske postala tema debate i u okviru kriznog štaba za borbu protiv koronavirusa.

Stav zdravstvenih vlasti i Instituta "Robert Koh" (pandan Institutu za javno zdravlje "Batut" u Srbiji) bio je isti kao i Svetske zdravstvene organizacije da nošenje maski nije od presudnog značaja pa da čak može da doprinese infekciji ukoliko se koriste pravilno.

Osim toga, SZO smatra da su maske važnije za zdravstvene radnike te da bi masovna upotreba mogla da dovede do toga da ponestane ove vrste zaštite u bolnicama. U SZO smatraju da bi maske trebalo da nose oni koji su bolesni, kako ne bi širili virus, i oni koji neguju bolesnike.

Glavi virolog u kriznom štabu, profesor Kristijan Drosten, međutim, ovih dana se pridružio pozivima da ljudi sami sebi naprave maske i nose ih u javnosti. S tim je saglasan i direktor Instituta "Robert Koh", Lotar Viler, koji smatra da u zavisnosti od materijala maska napravljena u kućnoj radinosti može biti korisna u zaštiti od inficiranih kapljica izbačenih u vazduh kijanjem i kašljanjem.

S druge strane, nemački ministar zdravlja Jens Špan trenutno ne vidi "potrebu da bude obavezno" nošenje maski, a ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer ističe da fokus prvo mora da ude na tome da medicinsko osoblje i policija imaju dovoljno maski.

Štaviše, prvi čovek nemačkog Nacionalnog fonda za obavezno zdravstveno osiguranje, Andreas Gasen, smatra da je pogrešno zahtevati nošenje maski od stanovništva. "To daje pogrešan osećaj sigurnosti iako to bukvalno ne pomaže uopšte", rekao je Gasen za ekonomski dnevnik Handelsblat. "Ono što pomaže su distanca i higijena."

Nemačke savezne vlasti su naredile građanima da se u javnosti drže na udaljenosti od najmanje metar i po, kao i da van kuće smeju da se susretnu sa najviše jednom osobom. Ali nemački federalizam čini da pravila zapravo propisuju vlasti u 16 pokrajin,a a ne savezne vlasti u Berlinu. Pa je tako u nekim pokrajinama obavezna udaljenost među osobama najmanje dva metra, a u šest pokrajina kretanje nije dozvoljeno "bez nužnog razloga".

Koliko se mere po pokrajinama razlikuju svedoči to da je u pet pokrajina dozvoljeno roštiljanje i piknik u prirodi, dok u pojedinima ne samo što to nije dozvoljeno već je zabranjeno ići u kućne posete prijateljima.

U pojedinim pokrajinama, poput Bavarske i Severne Rajne Vestfalije, kazne za prekršioce idu i do 25.000 evra, a ostale pokrajine se tek pripremaju da propišu sličnu listu visokih novčanih kazni.

Vlasti u Berlinu su počele da raspravljaju o uvođenju kazni, budući da su suočene sa popuštanjem discipline građane, koje su više temperature izmamile u parkove gde su proteklih dana često kršili pravilo od međusobnoj udaljenosti i zabrani piknika i kolektivnih sportskih aktivnosti.

Prema podacima od danas (1. april) u 11 časova, u Nemačkoj je registrovano ukupno 71.939 slučajeva Kovida-19, od kojih je 777 preminulo, a najmanje 18.274 su u potpunosti ozdravila.

Ovi podaci ukazuju da stopa smrtnosti u Nemačkoj postepeno raste i to sa prošlonedeljnih 0,4 odsto na sadašnjih 1,08 odsto. Analiza kliničkih podataka u Nemačkoj ukazuje da je među preminulima prosek godina 80, a da je 87 odsto preminulih od Kovida-19 imalo 70 i više godina.