Марко Маринковић је, гостујући у емисији Око, рекао да је контрола концерна изузетно захтевна због укрштања података, контроле токова новца и трајаће сигурно још неколико недеља.

(Снимак "Ока" можете погледати на нашој страни Емисије) 

"Контролишемо и повезане компаније, у смислу пословног односа и удела у капиталу", истиче Маринковић.

Према његовим речима, контрола се обавља у истом временском интервалу, у исти час, у свим фирмама, а тим послом се бави више десетина припадника пореске полиције.

"Планирали смо организоване контроле које се боре против финансијског криминала, и установили смо малверзације и злоупотребе о чему смо извештавали надлежне државне органе", истиче в. д. директора Пореске управе.

Маринковић наводи да детаље о случају Богићевић не може да износи, будући да је власник "Фармакома" ухапшен и у статусу које дефинише законодавство.

Говорећи о контролама великих пореских дужника, први порезник Србије наводи да оне раније нису биле могуће због политичког утицаја и заштите појединих бизнисмена.

"Сви смо свесни чињенице да је било одређених политичких утицаја и заштите појединих фирми. Међутим, од када сам дошао на место заменика директора Пореске управе, нема заштићених. Сви су порески дужници једнаки пред законом", истиче Маринковић.

В. д. директора Пореске управе наводи да порезницима није циљ "рушење и ливидација" пореских дужника, нити принудна наплата, већ узимање новца онима који га на рачунима имају, али су неажурни и незаинтересовани да испуне дугове према држави.

Коментаришући велике дужнике који су вољни да плате порез, Маринковић подсећа на пример фирми Предрага Ранковића Пецонија "Монус" и "Инвеј".

Како је навео, само у септембру, у року од 15 дана наплаћено око седам милиона евра на име дуга за порез. Додаје да је од Пецонија, од када је на месту првог порезника, наплаћено близу девет милиона евра.

Маринковић наглашава да Пореска управа ради, заједно са другим државним органима, и на контроли фирми које нису дуго година контролисане.

Таква је, према његовим речима, и Апатинска пивара у коју порезници нису крочили седам година.

Упитан да ли као бивши припадник Безбедносно-информативне агенције (БИА) користи у раду њихову методологију, одговара да таква методологија не може да се примењује у Пореској управи, јер није тако регулисано законом.

Међутим, како каже, може да се примени искуство, лична познанства и позитивна енергија у свим државним органима да се малверзацијама стане на пут.

На питање да ли је логично да казна за неплаћање пореза на имовину за грађане износи 50.000 динара, ако годишњи порез износи, примера ради, око 8.000 динара, Маринковић одговара да је то наслеђено.

"То смо наследили. Не заборавите да сам ја на овој позицији мање од четири месеца. Али свестан сам чињенице да велики број грађана који се бори за егзистенцију није у могућности да плати", каже Маринковић.

С друге стране, додаје, сви морају да имају свест о томе да обавезе према држави морају да се измирују.