Читај ми!

Хируршки резови у економији

Јавни сектор треба не само да се смањи, већ и да се мења, да се менаџмент професионализује и департизује и да се штеди где год то може, а простора за то има, оценили су председник Привредне коморе Србије Жељко Сертић, председник Савета гувернера Небојша Савић и уредник Магазина Бизнис Радојка Николић.

Не можемо дозволити да јавни сектор буде на оволиком нивоу и да се даље шири, док се приватни смањује, рекао је Сертић у емисији "Око економије" на РТС-у, коментаришући најављене мере владе.

Овде можете погледати/преузети емисију Око

Сертић сматра да подстицаји, који су најављени за мала и средња предузецеха, нису довољни, јер треба променити пословни амбијент, реформисати јавна предузећа и пореску управу.

"Управљање јавним предузећина мора бити департизовано, али се морају укинути и разне баријере и бројни акри који су важни предузетницима. Годинама смо гомилали проблеме, министарства су била несинхронизована, а закони морају бити једноставнији", рекао је Сертић, додајући да привредници поздрављају економску револуцију, али се плаше да ће бити преварени.

Према његовим речима, сада се кажњавају предузећа која су користила државне субвенције због пропуста државних службеника, уместо да они буду кажњени.

На питање да ли приватни сектор може да запосли 50.000 радника који ће бити отпуштени у јавном сектору, Сертић је рекао да не може сада, јер је потребно прво направити фискалну консолидацију и донети пакет мера.

Савић је навео да грађани не могу да очекују брзо побољшање животног стандарда, можда тек крајем идуће године.

"Оно што можемо да урадимо је да скратимо процедуру за издавање грађевинских дозвола и тако убрзамо привредни опоравак", казао је он.

Предочавајући да су САД и ЕУ поставиле мала и средња предузећа као основ за излазак из кризе и опоравак привреде, Савић је оценио да и ми морамо да охрабримо људе да крену у том правцу. 

Такође је приметио да треба правити разлику и међу самим јавним предузећима, јер нека од њих, као што је "Телеком", раде у условима јаке конкуренције, док локална јавна предузећа послују у сасвим другим условима.

Савић је костатовао да се сваке године повећава фискални дефицит, који је 2003. године износио три одсто а сада између седам и осам одсто, и закључио да јавни расходи морају бити смањени где год се то може.

Николићева сматра да у министарствима има простора за смањење расхода, с обзиром на то да у њима постоје велика дискрециона права за коришћење буџетских средстава. Она је такође казала да би "Железару Смедерево" требало затворити, док Сертић заступа мишљење да том предузећу, као и другим великим системима у реструктурирању, треба пронаћи стратешке партнере.

Сертић је оценио да је пробем у томе што Србија није земља предузетничког духа, што људи сада морају да изађу на тржиште на којем им неће, као до сада, посао бити загарантован 20 до 30 година.

број коментара 9 Пошаљи коментар
(четвртак, 10. апр 2014, 12:38) - Dragan Stanković [нерегистровани]

Kako se skače u vis?

Da bi čovek preskočio plot mora malo da se vrati unazad, ili "isponazadi". Nema druge. To važi za svaku ekonomiju. Pesimisti imaju veliku prednost: ako stvari krenu "po zlu", oni su najpametniji, ako ne krenu oni pričaju da su govorili optimističku varijantu! Tako su uvek u pravu. Ali to je manje važno. Najvažnije je da kada gradske vlasti zimi traže radnike-dobrovoljce da čiste sneg sa stanica gradskog prevoza, bude više radnika nego lopata. Dosada je uvek bilo više lopata! Tako se preskače plot!

(четвртак, 10. апр 2014, 12:34) - GP [нерегистровани]

FS

Ovi iz Fiskalnog saveta navalili na smanjenje penzija, a svaki od njih ima plat preko 500 000 dinara. To je vrhunac licemerstva. Niko u Srbiji dok je krize da nema mesecna primanja veca od 100 000 dinara i eto PARA.

(четвртак, 10. апр 2014, 11:57) - anonymous [нерегистровани]

neverovatno

zar je stvarno to u ovoj srbiji moguce, jadni napaceni privatnici izdrzite. borite se i nadajte sa da vas Vucic pomogne. Pisite vladi

(четвртак, 10. апр 2014, 11:07) - anonymous [нерегистровани]

operacija.

Odrezi rezom pricu o propasti.
I kreni naprijed.
Da se od price i propasti odmaknemo.

(четвртак, 10. апр 2014, 09:26) - slavisa selo vojska [нерегистровани]

a rezultat

a propast je propast

(четвртак, 10. апр 2014, 09:08) - anonymous [нерегистровани]

Ista priča

Ja vidim da se ovde stalno priča jedna te ista priča.

(четвртак, 10. апр 2014, 08:43) - anonymous [нерегистровани]

pod hitno rez

Jedna Opstina na jugu Srbije je otvorila I drzi Restoran, da bi bila konkurentna na 20 ugostiteljsjih objekta koji placaju poreze. Ostinski restoran zivi od njihovog poreza, koji placaju privatnici jer radi sa gubitkom.Tako da opstina dotira Novac iz opstine da bi opstali I bill Nelojalna konkurencija, privatnicima. Radi se o Vladicinom Hanu. Ovo je sramota kako se trose pare poreskih obveznika.

(четвртак, 10. апр 2014, 07:45) - anonymous [нерегистровани]

Rešenje postoji!

Jasno je da taj model jačanja privatnog sektora sasvim sigurno neće ništa rešiti, nego naprotiv samo će dovesti do još veće krize - jer privatnik zbog ličnog profita nikada neće dati radniku dobru platu niti će državi platiti sve svoje obaveze regularno.

Nama je potreban proizvodni sektor koji je strogo kontrolisan! To bi bio sektor koji zarađuje, sektor u kom se zna kakav je tok novca, sektor u kome radnici zaista imaju dobre plate jer to podstiče potrošnju, pa samim tim i dalju proizvodnju.

(среда, 09. апр 2014, 22:47) - anonymous [нерегистровани]

Krug propasti

Pandorina kutija i krug propasti naše ekonomije se otvara i ide ovako:
1. Platežna moć gradjana je odavno na niskom nivou, smanjenjem plata svima kojima je ispod 50000 platežna moć je još manja
2.Radnik iz javnog sektora manje kupuje bilo šta u privatnom sektoru
3.Manjim prometom manje para ide u budžet, uzimaju se novi krediti
4. Da bi sebe sačuvao privatnik ili povećava maržu ili smanjuje platu sopstvenom radniku
5. Radnik iz privatnog sektora sa još manjom platom od onog iz javnog još manje kupuje
6. ponavlja se sve iz početka, promet je još manji, budzet još prazniji,dužnička kriza još veća, privatni sektor u još većem haosu i sve u krug do Grčkog scenarija(a setimo se da su i Grci pokušali na početku isti model, i da su bili na rubu propasti)...
Ako je ovo jedina ideja za izlazak iz krize, onda neka nam je Bog u pomoći.