Државној каси тренутно недостаје милијарда и по евра до краја године. Први потези нове Владе требало би да иду у корист привреде, али грађанима ће најпре донети поскупљења, слажу се гости емисије Око 11.

Овде можете погледати/преузети емисију "Око 11"

"Делимично ће све да поскупи, али мислим да је ово добра мера јер ће попунити буџет, зауставиће дивљање буџетског дефицита и повећаће нам кредибилитет у светској јавности, јер показује да Србија води рачуна о својим финансијама", сматра Топлица Спасојевић, председник Удружења корпоративних директора и члан новоформираног Националног савета за привредни опоравак.

Нове мере су морале бити уведене, рекао је председник Уније послодаваца Небојша Атанацковић, јер је Србија имала велики минус који није могао другачије да се подмири.

"Сигурно ћемо ми привредници осетити смањење промета у неким доменима али ће мера укидања парафискалних намета надокнадити тај губитак", оцењује Атанацковић.

Повећање ПДВ-а и укидање парафискалних намета једно је од првих испуњених обећања нове Владе, ипак нису сви привредници тиме задовољни. Милан Кнежевић, председник Асоцијације малих и средњих предузећа, каже да је предлог био да се смање порези на рад и доходак, а да се повећају порези на потрошњу.

"Повећавати ПДВ када је само у јуну агрегатна тражња пала, када падају куповна моћ, стандард грађана и стране инвестиције значи мање прихода у буџет. Подизање пореза, изоловано у односу на друге мере, је потпуно бесмислено", објашњава Кнежевић.

Привредници се слажу да једна мера није решење за економски опоравак и да на цене не утиче само повећање ПДВ-а, већ и суша, повећање курса и каматних стопа.

"Ми морамо да  направимо свеобухватне реформе, ако је ово корак у том правцу ја га поздрављам. Потребно је јачање предузетништва, да се заборави да се приходи  праве само маркетиншким триковима, већ да се ојача прво производња", каже Топлица Спасојевић.

Председник Асоцијације малих и средњих предузећа сматра да је нивелацију од осамдесет одсто буџетског дефицита могуће направити само уз политичку вољу и на другачији начин, контролом јавних набавки, радикалнијом наплатом пореских обавеза и контролом субвенција привреди.   

„Радикално се може уштедети на страни расхода само да се они који управљају хоће да одрекну својих приватних, институционалних утицаја и арчења буџетског новца", сматра Милан Кнежевић.

Привредници се слажу да је тешко предивдети шта ће све да поскупи и да је раст цена тренутно највидљивији на нафтним дериватима.

"Што због тога што динар губи на вредности, што због односа долара и евра, а Србија нема ни довољно развијено тржиште. Овде имамо монопол НИС-а  и државе и цене на пумпама се руководе њиховим ценама", објашњава Небојша Атанацковић додајући да ће гориво највероватније поскупети за два до три динара по литру.

Гости Ока слажу се да ће укидање парафискалних намета побољшати привредни амбијент у Србији, али не и у вези са укидањем агенција у јавном сектору .

„Најбесмисленије је затварати агенције а не отпуштати запослене у јавном сектору. Мора се јавна потрошња свести на ниво да је привреда може плаћати", оцењује Милан Кнежевић.

Привредници се слажу да нове мере неће ублажити тренд свакодневних отказа у приватном сектору и да се прво предузетницима мора дати шанса да опораве производњу.

Саговорници Ока, ипак, нису могли да се сложе да држава довољно штити интересе малих и средњих предузећа. Милан Кнежевић сматра да, у тренутним условима, мали привредници не могу да инвестирају у производњу и одржавање радних места, док Топлица Спасојевић најављује да ће Национални савет за привредни опоравак направити план конкретних корака за помоћ привреди.