Структурне промене, пре свега пореска реформа, као и обуздавање јавне потрошње - то је рецепт за ублажавање економских проблема Србије, осценили су гости емисије Око економије.

(Снимак "Ока економије" можете погледати/преузети на нашој страни Емисије) 

Председник Фискалног савета, професор Павле Петровић наводи да је сада прави тренутак да се поставе основи да бисмо имали неки бољитак у будућности.

"Фундаменти који се морају поставити су фискалне мере, односно повећање ПДВ-а, други ослонац раста су структурне реформе. На та два стуба требало би да се гради будући привредни раст Србије", објашњава Петровић.

Проблеми Србије су велики, напомиње Петровић и подсећа да је потребно да се у овој и наредној години уштеди милијарду евра, а још милијарду и по од 2014-2016.

Поред замрзавања плата и пензија и пореске реформе, која подразумева и повећање ПДВ-а, потребно је уредити однос између централне и локалне власти, који је у последњих годину дана драстично нарушен када је направљена рупа у буџету од 400 милиона евра.

"Ако се ова три стуба краткорочно уреде, уз то би била урађена и реформа субвенција, а потом и агенције, ванбуџетски фондови, наплата пореза у сивој економији, што све заједно може да одговори на велики проблем који ми имамо", каже председник Фискланог савета.

Петровић додаје да су то све задаци који чекају нову владу и које је потребно урадити што пре, како би се уштедело тих милијарду евра.

Председник Економског института Александар Влаховић каже да је решење за излазак из овако тешке ситуације пре свега у штедњи.

Повећење потрошње није решење 

Влаховић објашањава да повећање потрошње које се најављује у Француској и Америци није решење нашег проблема, јер је наша привреда изузетно неконкурентна и да би било какво подстицање потрошње само продубило јаз који већ постоји.

"Трошак као већа последица неког трошења који је већи од онога што смо стварали је пребациван за неки тренутак у будућности. Ти трошкови су у датом периоду различито били финансирани. У једном тренутку је то могло да се заташка и да се не види, и да се неопходност структурних реформи одложи, зато што је постојала добра светска коњуктура, што је довело до високих страних инвестиција", објашњава председник Економског института.

Влаховић подсећа да је то трајало до 2008, а да се од тада одлаже и све време се плаћа цена додатног задуживања, па сада немамо простора за додатно задуживање, нити можемо да очекујемо значајнији прилив директних инвестиција.

"Темељ свега је реформа јавног сектора или структурна реформа", каже Влаховић.

Он наводи да ће то бити велики тест за будућу владу, али и за све странке које су на политичкој сцени, јер је за спровођење свих мера потребан политички консензус, али и друштвени консензус, јер иза тога треба да стану и синдикати, послодавци, научна елита и представници других друштвених структура.

Влаховић каже да је повећање ПДВ-а само једна од мера фискалне консолидације која третира фискалну страну буџета, као и да је неопходно ући у целовиту пореску реформу и да је потребно да се акценат са индиректног пребаци на директне порезе.

"ПДВ јесте инструмент индиректног опорезивања, али он у овом тренутку може највише допринети пуњењу буџета, с обзиром на то да се готово 50 одсто буџетског прихода убира преко ове категорије", објашњава председик Скономског института.

Главни економиста Светске банке за Србију Лазар Шестовић каже да је целокупна ситуација у окружењу допринела тешкој ситуацији у Србији.

"То значи да ће бити мање директних страних инвестиција, мањи приступ кредитима, да ћемо моћи мање да извозимо. Нама је Европска унија главни партнер у тим областима. Сто одсто страних инвестиција долази из Уније, две трећине кредита, две трећине извоза, и уколико у том региону ствари не функционишу како треба, то ће одразити и на нас", објашњава Шестовић.

Као решење тих проблема Шестовић види да Србија себе учини атрактивинијом - да реформишемо државу, да је учинимо јефтинијом, покажемо да имамо средњерочни план и будемо интересантни потенцијалним страним инвеститорима.

Све је у рукама политичара 

Главни економиста Светске банке за Србију каже да је све у рукама политичара и да треба да им помогне извештај Фискалног савета, који је свеобухаватан и указује на пут решења проблема и сегменте где је потребна штедња.

Влаховић подсећа да је евра веће сад достогао вредност коју би, у другачијим околностима, достигао тек крајем године. Уколико не буде фискалне конолидације, преме проценама Економског института, до краја године вредеће 125 динара.

"То значи да уколико се не смањи буџетски дефицит, што значи селекција субвенција, замрзавање плата у јавном сектору, почетак реформе пензионог осигурања, боља пореска наплата. То је све финансијска дисциплина", објашњава Влаховић.

Он упозорава да се у наредних 6 до 12 месеци мора кренути са структурним реформама, где је кључни циљ еманципација пензионог фонда од буџета.

"Због тога што расте буџетски дефицит, држава се све више задужује, краткорочно, на домаћем финансијском тржишту. Тако се исисава ликвидност из финансијског сектора и директно угрожава реални сектор", каже Влаховић.

Председник Фискалног савета поновио је наводе извештаја тог тела да је јавни дуг достигао критични ниво и да се у прва четири месеца ове године направио дупло већи дуг него што је планирано, и да ће се, уколико се такав тренд настави, до краја године довести у питање ликвидност.

"Уколико до тога дође, последицу су експлозија курса и инфлације, пад производње и запосленост и потрошње", упозорава Петровић.

Председник Фискалног савета сматра да је најављено повећање референтне каматне стопе довести до поскупљења динарских кредита, што је изнуђена мера јер дефицит и дуг нису уређени.

"Он (гувернер Шошкић) мора да гаси пожар, диже камату, а терет стабилизације се сваљује на привреду", наводи Петровић.

Лазар Шестовић сматра да монетарна политика нема алтернативу, већ се прилагођава ситуацији у земљи, пре свега фискалној ситуацији.

Влаховић каже да монетарна политика неће бити релаксиранија, ни мање ригидна све док се буџет не буде ставио под контролу.

"Ако фискална политика и фискална консолидација не уследе, монетарна политика неће имати простора да буде мање крута и мање ригидна. Ако се смањи буџетски дефицит, и монетарна политика ће моћи да буде релаксиранија", закључује Влаховић.

Петровић очекује да ће се у наредних десетак дана водити разговори са политичарима и онима који су надлежни и да ће почети да решавају проблеме.