Десно престројавање

Куда ћете скренути 16. марта? Лево, десно, у центар, или негде између. Избора је на овим изборима, чини се, више. Већини листа са озбиљним шансама на изборима блиске су, макар у програмима, социјалдемократске идеје. Да ли је, због тога, једини слободан простор на политичкој сцени - десно? И да ли нова странка тамо најлакше може да пронађе место за себе?

"Рупе ту нема, јер нема ни гласова. То дели неколико партија - СРС, ДСС, 'Двери' и још нека, али све то ће бити највероватније испод цензуса, јер када се тај колач подели, онда се види да сви не могу да добију ни пет одсто јер у 15 одсто тога нема", рекао је социолог Милан Николић.

Политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић сматра да би уједињени или макар у две колоне сигурно ушли у парламент.

Према његовим речима, није добро за политичку сцену да респектабилан део бирачког тела не буде заступљен макар у парламенту, ако већ неће бити заступљен у влади.

"Мислим да је потпуно свеједно људима да ли се опредељују за једну, другу или трећу опцију јер иза тих идеолошких амбиција мислим да људи не препознају стварне политичке интересе, стварне политичке потребе оних који себе представљају као лидере политичког живота у друштву", рекао је Саша Гајин, предавач на Правном факултету Универзитета Унион.

Какве год да су, нове странке, са новим програмима, за аналитичаре су добродошле. За младу демократију, каква је српска, треба испробати све опције. Највише потенцијала, ипак, виде баш тамо где је највећа гужва.

"Оно што је за мене загонетка - зашто нико не иде на социјалдемократску позицију, јер ту имамо најмање 60 посто бирача који се за то природно опредељују иако не знају шта је то, али би хтели тако нешто", каже Милан Николић.

"Нека равнотежа је потребна, али не равнотежа у имену, не у броју странака које имају префикс 'српски-' или 'социјални-', него нека врста балансиране политике која води рачуна и о националним интересима и о социјалним вредностима, једнакости, обезбеђивању егзистенције", сматра Ђорђе Вукадиновић.

Колико год да се простор на десници некоме чини да је примамљив, аналитичари га не препоручују онима који се надају добром изборном резултату. Странкама не препоручују ни да, због популизма, преузимају само социјалдемократске теме, попут запошљавања, бољег здравства, школства, инвестиција.

Могли бисмо закључити да би праву равнотежу на политичкој сцени могла успоставити нека нова странка која са идејом социјалдемократије не би правила компромисе. То је можда тежи пут, али ко каже да се до доброг резултата долази лако.