Коштуница: Шта је остало од тековина 1804?

Председник ДСС-а Војислав Коштуница оценио да су "захваљујући еврофанатичној политици власти" угрожени територијална целовитост, уставни поредак и економски развој земље. Коштуница положио венац на споменик Карађорђу на Врачарском платоу.

Председник Демократске странке Србије (ДСС) Војислав Коштуница изјавио је да су и 1804. године велике силе убеђивале Карађорђа и устанике да "треба да буду конструктивни и реални" и да не треба да обнављају државност Србије, констатујући да је иста ситуација и сада.

Коштуница је, после полагања венца на споменик Карађорђу на Врачарском платоу у Београду, оценио да су данас, "захваљујући еврофанатичној политици власти", угрожени територијална целовитост, уставни поредак и економски развој земље.

Пре 210 година српске вође су донеле судбоносну одлуку о подизању устанка, али истовремено и о томе да Србија буде уређена, правна држава, јер циљ није био само протеривање Турака, већ и изградња сопствене држава, подсетио је Коштуница.

Он је додао да је та борба настављена доношењем Сретењског устава 1815. године, који је у то време био један од најслободоумнијих у Европи.

Коштуница је запитао шта је данас остало од тих великих тековина борбе за стварање државе и за њен интегритет, и где је Србију довела данашња власт.