Чак 87 одсто десетогодишњака у Србији користи интернет. Њих 47 одсто каже да се родитељи труде да сазнају шта раде на глобалној мрежи, 84 одсто родитеља их упозорава на могуће опасности, а њих 77 одсто је добило савет од родитеља како да се заштите од дигиталног насиља. То су резултати истраживања о насиљу у дигиталним медијима у оквиру програма "Школа без насиља".

Овде можете погледати/преузети емисију Око

"Велики је проценат деце у Србији која користе мобилне телефоне, чак 85 одсто њих у четвртом разреду основне школе, док је тај број у Америци између двадесет и тридесет одсто“, каже социјални психолог Николина Љепава.

Координатор Јединице за превенцију насиља у Министарству просвете Биљана Лајовић наводи да физичког насиља још има више у поређењу са дигиталним, али да је од врсте насиља много важније какве последице оно оставља на децу.

Србија се са проблемом насиља на интернету бори већ неколико година у оквиру акције "Армагедон", где је посебан акценат на борби против педофилије. Инспектори су наилазили на више облика психичког и сексуалног насиља као последица контакта на интернету.

"Предатори на интернету вребају на друштвеним мрежама, представљајући се као вршњаци, а када успоставе контакт граде другарски однос. Смишљају изговоре да се не они не појаве лично, али жртву наводе на активности које снимају веб-камером и касније тим снимцима уцењују децу", објашњава Владимир Урошевић, шеф Одсека за електронски криминал МУП-а Србије.

Ограничена контрола

Малолетници су приликом комуникације на друштвеним мрежама најчешће лаковерни, па је ограничена контрола неопходна за њихову заштиту. Међутим, сматрају психолози, погрешно би било детету потпуно забранити да користи интернет.

"Родитељи морају да схвате да интернет има опасности, али да је он природно окружење за дете 21. века. Свако дете мора да комуницира на интернету или ће бити искључено из друштва", каже Николина Љепава.

Један од највећих изазова за родитеље јесте како да изграде однос поверења за учешће у виртуелном свету и да у њему примени правила која важе и у реалности.

"Проблем је то што је тај који чини насиље анониман и жртву напада корак по корак. Дете које је заштићено у својој соби нема осећај да је неко са друге стране злонамеран. Нема осећај да све оно што се дешава у виртуелном свету постоји и у реалном и да су последице дуготрајне," наводи Биљана Лајовић.

Некада и сама деца снимају и постављају видео-клипове неприкладног садржаја, каже Николина Љепава и објашњава да деца нису увек злонамерна да немају свест колико је то опасно и да када нешто једном ставе на интернет то заувек остаје јавно.

Најбољи савет за родитеље, који углавом ни сами не знају да се понашају на глобалној мрежи, јесте да науче бар основе коришћења интернета и друштвеих мрежа.

"Родитељи су дужни да децу упознају са савременим начином комуникације“, оцењује Владимир Урошевић.

Однос поверења и јасна правила коришћења компјутера пресудни су у заштити безбедности, слажу се гости Ока.

"Ниједан родитељ не може са својим дететом бити двадесет четири сата, а интернет је укључен баш толико,“ каже Биљана Лајовић.

Николина Љепава додаје да је децу важно научити да је све што раде на друштвеним мрежама јавно и да имају свест да то увек могу да прочитају њихови родитељи.

"Ако су деца узраста до четрнаест година, екран рачунара на којем раде морао би увек бити у видном пољу родитеља. Они морају знати и ко су пријатељи њихове деце на друштвеним мрежама и да компјутере заштите програмима са антивирусом“, неки су од савета Владимира Урошевића.