Кандидат за министра пољопривреде Горан Кнежевић каже да је ових дана добио много апела и молби пољопривредника да се уведу ванредне мере и најављује да ће, када ступи на функцију, тражити проглашење елементарне непогоде. 

(Снимак Око 11 можете погледати/преузети на нашој страни Емисије) 

"Ја сам у делу својих надлежности у оквиру Зрењанина и Средње банатског округа издао налог надлежним службама да провере све то и да на лицу места утврде колика је штета и шта се може очекивати у наредном периоду. Према свим првим проценама и према ономе што чујем од својих колега из дргуих градова у Војводини и Србији, штета ће бити између 30 и 70 одсто", каже Кнежевић. 

Кнежевић не зна да ли су министарство пољопривреде и Влада до сада предузели неке мере, али обећава да ће као будући министар, одмах након ступања на дужност, тражити да се прогласи стање елементарне непогоде. 

Да ли ће санација штете бити успешна, кандидат за министра пољопривреде, не зна, јер како каже, све зависи од државне касе, која је, напомиње, скоро празна. 

"Између осталог, ми ћемо предложити да се субвенционисани краткорочни и дугорочни кредити пролонгирају, да се уведе неки грејс период од годину дана. Ми ћемо да иницирамо од Србија вода и Војводина вода да се пољопривредници и пољопривредна газдинства ослободе накнаде за одводњавање и наводњавање за ову годину.

Дирекцији за робне резерве ће, како је рекао Кнежевић, предложити да интервенише на тражишту са одређеном количином кукуруза, као и низ других мера за помоћ пољопривредницима.

"Треба проширити круг људи који уживају субвенције, јер по ономе што ја знам тек 10 одсто произвођача добија субвенције. И оно што је најважние у овом тренутку јесу инвестиције, ми морамо инвестирати у пољопривреду да би нам она нешто вратила, а већ сам рекао да нам она најбрже може вратити", каже кандидат за министра пољопривреде.  

Међу мерама које планира да предложи јесу и да се у току ове године или следеће године, закупцима државног земљишта, тај закуп не наплаћује. 

На мрачне најаве домаћих и старних стручњака да ће ова и наредна година бити "године прескупе хране", Кнежевић одговара да је храна и сада скупа и да то није ништа ново. 

Помоћ у решењу проблема у пољопривреди Кнежевић види и у формирању савета људи који ће помоћи да се побољша ситуација. 

Уколико новца за све те предложене мере не буде, кандидат за министра пољопривреде, каже да се пољопривредници морају ослонити на себе, али да ће предлози бити прослеђени и локланим самоуправама и Војводини.

Покушаће, како је рекао Кнежевић, да што пре донесусистемске законе који ће омогућити предвидљивост пољопривредницима у току следеће године.

Поучен искуством примопредаје власти у Зрењанину, Кнежевић не очекује да ће у министарству бити неких великих средстава у каси, па се залаже за мере ослобађања неких плаћања и дажбина за пољопривреднике.

Кнежевић каже да будућа влада жели предвидив развој пољопривреде и да ће у складу са тим бити донет један подстицајни закон о пољопривреди, који ће омогућити да се три, четири године унапред планира производња. 

Најаве свих да се буџет за пољопривреду двоструко повећа, Кнежевић очекује тек у 2014. години.

Србија са најлошијим наводњавањем

Генерална секретарка Задружног савеза Војводине Јелена Несторов Бизоњ сматра да је тужно да је Србија на последњем месту европских земаља када је наводњавање у питању, јер бисмо, као пољопривредна земља требали бити на врху.

Она наводи да је пут до тога дуг и да је много разлога зашто је сада тако лоша ситуација и истиче да највећу штету од тога трпе управо пољопривредници, земљорадничке задруге и сви који су  примарни у производњи. Бизоњ каже да први корак у решеавању тог проблема треба да направи држава. 

Председник Друштва аграрних економиста Миладин Шевралић сматра да најаве кандидата за министра пољопривреде Горана Кнежевића зависе од тога колико средстава буде држава имала на располагању и од тога да ли ће други учесници у држави учествовати у обезбеђивању тих средстава. 

"То су пољопривредни произвођачи, произвођачи опреме, прерађивачка индустрија", наводи Шевралић.

Проглашењем елементарне непогоде, коју најављује Кнежевић, ништа се неће променити, сматра Шевралић.

"Они који су осигурали производњу добиће финансијску надокнаду по основу плаћања осигурања уз рефундирање тих средстава од 40 одсто од аграрног буџета Републике Србије. Они који нису осигурли остаће на практичном губитку у току ове године, и сад је питање шта држава може да предузме у овој ситуацији да би побољшала њихов положај, не толико због овогодишње производње, него због заснивања производње у наредној години", објашњава Шевралић. 

Задружни савез Војводине још прошле недеље је тражио проглашење елементарне непогоде, јер би то, како каже Бизоњ, доста помогло и у финансијском смислу да се на неки начин произвођачи земљорадничке задруге ослободе одређених обавеза. 

"Високе цене хране нису само резултат суше, у овој години то јесте, али на цену храну највише утичу индустријски фактори - репро материјал и амортизација средстава у пољопривреди", наводи Шевралић. 

Он сматра да нема разлога да се стално жалимо на високе цене хране и да пољопривреда не може више да буде социјални амортизер, шо је, према његовим речима, случај последњих 20, 30 година. 

"Морамо развијати и друге аграрне делатности. У земљи са милион незапослених и са овако скромним породичним буџетима, било која цена хране би била скупа", сматра председник Друштва аграрних економиста. 

Највеће последице овогодишње суше, како наводи, у наредној години осетиће сточарска производња, која је у најлошијој ситуацији. Сада је њено учешће у произвдњи око 30 одсто, а у следећој години, каже Шевралић, пашће вероватно на неких 25 одсто, а можда и ниже.

Јелена Несторов Бизоњ сматра да је неопходно усвојити дугорочну развојну политику пољопривреде, где ће сви наћи своје место. До сада су се политике стално мењале, наводи Бизоњ, не желећи да даје оцене квалитета тих политика, али то види као основни разлог зашто је ситуација тако лоша. 

"Двоструко већи буџет неће решити проблем капиталних инвестиција, јер то су ипак скромна средства, чак и 5 одсто од укупног буџета", каже Шеварлић.  

Бизоњ сматра да је један од проблема српске пољопривреде и тај што наши произвођачи нису конкурентни, као и да се проблем мора решавати када настану, а не када ескалирају.  

"Доступ наших произвођача на светском тржишту је веома тежак, и једино што их ту може на неки начин очувати у будућности на тржишту је удруживање и то у задружни систем", објашњава генерална секретарка Задружног савеза Војводине.

Она, међутим, напомиње да удруживање није довољно и да су потребне мере државе како би се конкурентност одржала.

Бизоњ такође наводи да скупа храна није због примарних произвођача, већ је ствар у систему, јер од укупне цене најмање новца иде управо оном ко ту храну производи.