Министар без портфеља задужен за европске интеграције Бранко Ружић изјавио је да је одлука Савета министара Европске уније о почетку преговора о чланству са Србијом у јануару 2014. године добра вест за Србију и да свих 28 земаља чланица ЕУ види нашу земљу као део велике европске породице.

Овде можете погледати/преузети емисију Упитник

Ружић је у емисији Упитник рекао да је ова одлука показала да је Србија направила добар искорак и да је постала вреднован партнер.

"Показали смо да можемо да будемо вредновани спрам чињења, а не само вербално подржавани. Мислим да је ова вест добра за Србију и да је ово само један почетак који ће и формално отпочети 21. јануара", истакао је Ружић.

Он је рекао и да очекује веома динамичан и специфичан процес приступних преговора, али да наша земља има капацитете, и посвећеност, и политичку одлуку да се овај процес води на прави начин.

На питање шта значи 'свеобухватна' уместо 'пуна нормализација' односа са Приштином, Ружић је одговорио да то не значи признавање независности Косова.

Он је рекао и да Резолуција о ЕУ, која је у понедељак усвојена у Скупштини Србије, великом већином показује став наше земље према Унији.

"Доминантна подршка говори о оријентиру којем тежимо", указао је Ружић и навео да сада треба говорити о томе како да се друштво реформише, јер је то оно што грађане занима.

На питање да ли сматра да ће се пред Србијом наћи нови услови, пошто у последњој рунди није било договора у вези са правосуђем, Ружић је рекао да је Србија јасно рекла да нема знака питања за оно на шта је пристала и за оно што је прихватила и усвојила Бриселским споразумом.

"Али било је важно да у последњој рунди преговора заузмемо став да не желимо да прихватамо нешто што је противно Бриселском споразуму. Важно је да данашњу одлуку схватимо као велику обавезу и потребу да наше друштво реформишемо", рекао је Ружић и указао на то да ће питање Косова бити третирано у поглављу 35.

Говорећи о томе колико би процес придруживања могао да траје, Ружић је рекао да тај процес може да траје четири до пет година, али да нико не може да искључи укључивање неких препрека.

"Ми смо све препреке прескочили, као што је, на пример, сарадња са Хашким трибуналом. Као крај тог процеса имали смо Бриселски споразум. Свака земља има свој проблем, а то је Хрватској било нерешено питање границе са Словенијом", поручио је Ружић, додајући да Србија жели да буде вреднована по ономе што је учинила.

Самарџић: Преговори са ЕУ штетни за Србију

Потпредседник Демократске странке Србије Слободан Самарџић изјавио је, међутим, да одлука Европског савета о почетку приступних преговора са Србијом у јануару штети српским интересима.

"Србија је ушла у преговоре за које се не зна куда иду. Чланство у ЕУ је не неизвесно, него засигурно немогуће. ЕУ је у тако дубокој кризи да не може да плаћа трошкове за проширење", рекао је Самарџић.

Самарџић је оценио да је ЕУ у великој економској и финансијској кризи и да ће смањивати помоћ Србији из својих претприступних фондова.

"Алтернатива је да се са Унијом постигне договор о промени аранжмана. Србија мора да се окрене тржиштима повољнијим за нашу робу - то је исток Русија, Кина и тако даље", рекао је потпредседник ДСС-а.

Ружић је рекао и да 62 одсто српске трговине отпада на земље Европске уније и да када се томе додају земље споразума ЦЕФТА, тај постотак иде и на више од 70 одсто.

"То је чињеница и оријентир за интелигентне људе", рекао је Ружић и додао да није тачно ни да ће ЕУ смањити средства из претприступних фондова за Србију.

Професор Факултета политичких наука Предраг Симић рекао је да је извештај високе представнице ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон био очекивано позитиван и да премијер Ивица Дачић може себи да честита, "јер је успео тамо где Зоран Ђинђић није".

"Сенку мало баца то што су ушли елементи из британско-немачког нон пејпера, који ће преговоре учинити врло неизвесним. То су четири захтева и свеобухватни споразум - узајамно признање Србије и Косова. Дакле, биће речи о статусу", рекао је Симић, који наводи да ће се Косово налазити у готово свим поглављима.