На захтев посланика Либерално-демократске партије за четвртак је заказана седница парламента на којој ће се расправљати о афери "млеко". Гости емисије Око сматрају да та седница треба грађанима да пружи јасне одговоре на сва питања, али истичу да је лоше што је тема склизнула на поље политике.

Овде можете погледати/преузети емисију Око

Посланик ЛДП-а Бојан Ђурић каже да је две недеље после афере остала слика Србије која у кризној ситуацији не може да да једноставан одговор - да ли је млеко здраво или не.

"Oд првог дана смо тражили да расправљамо у парламенту, о безбедности хране, да видимо где постоје неусклађености, а прича о млеку је завршила крахом институција", наводи Ђурић и додаје да је скандалозан начин да се промени правилник о нивоу афлатоксина у млеку.

Шеф посланичке групе Социјалистичке партије Србије Бранко Ружић уверен је да ће грађани у четвртак добити одговоре на сва питања, али наглашава да је лоше што је тема склизнула на поље политике.

"Сви референтни стручњаци јасно су рекли да нема места паници, када су исхрана и здравље у питању - пијемо здраво млеко", тврди Ружић.

Заменик шефа посланичке групе Српске напредне Странке Зоран Бабић каже да је четвртак прилика да се на све дезинформације и узбињивање јавности стави тачка.

"Ово је тема којом не треба да се баве политичари. До пре две недеље нисам ни знао шта је афлатоксин. Консултовали смо стручњаке и са ВМА, из института Батут, вирусологе и добили убеђење да је млеко безбедно за људску употребу", каже Бабић.

Бабић каже да је померање границе афлатоксина са 0,05 на 0,5 микрограма по килограму привремена мера "која ће можда већ на следећој седници Владе бити враћена".

"Лоше је што је све склизнуло на поље политике, неки људи из Министарства су цену платили сменама. Не кажем да ће се ставити тачка, али систем одговорности мора да постоји, и за чињење и нечињење мора да се одговара", наводи Бабић.

Бранко Ружић истиче да је у Европској унији 2006. године померена граница са 0,5 на 0,05 микрограма по килограму, јер су тада били вођени економским интересима, штитећи се од увоза из Латинске Америке.

"Правилник код нас је привремен из идентичних разлога", наводи Ружић, истичући да би у супротном привреда била у минусу од око 15 милиона евра. У међувремену се, каже Ружић, убацују апсорбенти и они могу да реше проблем за седам до четрнаест дана.

Бојан Ђурић сматра да је промена правилника нанела много већу штету него што је донела корист.

"Поверење и кредибилитет су кључни, а оваквим понашањем тај елемент је нарушен. Не можемо да извозимо у ЕУ, али то значи да у Србији може да се продаје оно које има 0,5 микрограма по килограму пореклом из ЕУ, а увоз таквог млека би додатно угрозио домаћу млекарску индустрију", наводи Ђурић.

Говорећи о усклађености са европским стандардима, Зоран Бабић каже да је СНС више урадио него све претходне владе на европском путу.

"Највећа одговорност је на онима који су исполитизовали целу причу, сад кад се велика странка љуља, треба то замаскирати неким аферама које нису у вези са њом", сматра Бабић и додаје да се у Србији не верује онима који производе афере, већ стручној јавности.

Бранко Ружић истиче да нико из целе афере није извукао политичку корист, па ни Демократска странка.

Млеко и реконструкција  

Одговарајући на питање да ли је афера млеко погурала реконструкцију Владе, Ружић и Бабић кажу да су такве идеје постојале много раније.

"Ми у СПС-у немамо никакав проблем са реконструкцијом, ако ће то унапредити реализацију виталних циљева Владе, мада, за сада, они нису угрожени. Шта ће персонална промена у сегменту косовских преговора донети ново - мислим да неће ништа", каже Ружић.

Бранко Ружић истиче да, уколико се крене са реконструкцијом, то треба урадити што пре, да се не лицитира са именима, и наглашава да није иста важност, на пример, Министарства културе или иностраних послова.

Зоран Бабић каже да Влада трчи трку која је тешка, напорна и дуга. "Желимо реформе, да појачамо институције, да се изборимо са криминалом, желимо датум за почетак, али не можемо то све да посматрамо тек кад дођу наредни избори. Потребна су нам пролазна времена, ништа лоше не видим да се то испита на органима странке", наводи Бабић.

Ђурић истича да није испуњена кључна одредница у експозеу Дачића је економска и социјална ситуација, а она је много гора него у тренутку избора.

Говорећи о преговорима у Бриселу, Ђурићева очекивања су песимистична. "И са добијањем датума Србија не може да буде земља која успешно отвара поглавља, а једно је, на пример, безбедност хране. Оно што се данас дешава у Бриселу је неповерење - да ли државни врх има јединствен поглед на ситуацији око Косова", наводи Ђурић.

Зоран Бабић каже да је насупрот томе песимиста, да је Србија одговорно приступила преговорима са ЕУ, иако, како истиче, неће све одговарати целокупној јавности.