Гостујући у емисији "Сведок" на РТС-у, тренер кошаркашког клуба "Партизан" Душко Вујошевић рекао је да мотивација пред мечеве као што је предстојећи у Паризу никада не недостаје, и да свакако треба смањити притисак, да не постане толико велики да засмета, са правом да тај терет треба да изнесу противничке екипе које су плаћеније.

"Новац није најбитнији фактор, јесте мотивациони, али све околности треба да буду стабилне да би дошао успех", каже Вујошевић.

На питање главног и одговорног уредника Информативног програма РТС-а Ненада Љ. Стефановића о томе како се одвијају припреме за предстојећи Фајнал фор, Вујошевић је рекао да и "екипе са великим буџетом треба да купе играче који вреде онолико колико су плаћени, а не да их скупо плате, па да очекују да толико и вреде".

"Говорим играчима да морају да оправдају сваки евро коју зарађују. Није проблем само мали буџет, него што није обезбеђен, град је реаговао и наградио успех, али сва средства су дошла после резултата", каже Вујошевић.

"Колектив као Партизан и они који носе српски спорт морају имати одређену базу", рекао је тренер "Партизана".

Утакмице у Београду и атмосфера на њима, каже Вујошевић, јесте предмет приче клубова, новинара, Европе, та енергија јесте заслужна за резултате, али то и обавезује и плаши противника.

"Лепше је и лакше на домаћем терену, али се храброст увек више види на терену противника".

Париз неће бити неутралан терен, каже Вујошевић, биће више Грка, а постоји и проблем, који ће се сигурно превазићи, због карата и организације.

Макаби, Цибона, усијање...

На питање каква је његова тренерска логика, и има ли сличности са Мурињовом, који је рекао да се за сваку утакмицу спрема да смањи неочекивано, али да је утакмица велика емоција која се тешко држи под контролом, Вујошевић каже да анализа игре противника јесте најбитнија и да је јако заступљена.

И додаје, "покушавам да важност меча, па и она која му се даје у медијима не постане проблем, не желим да изводим неувежбане ствари, јер не би ни функционисале".

"Спектакуларно смо се пласирали, сада смо у центру медијске пажње, Макаби, па Цибона, и све је то довело до усијања".

Са друге стране не желим никога да обавезујем да се лоше понаша према мени, онда када можда буде неки мањи интерес за медијско присуство Партизана", каже Вујошевић.

Душан Кецман, карактер и срећа

О Кецмановој тројци против Цибоне, и о томе колико иза таквих кошева стоји напоран рад, а колико срећа, каже да је невезано за то, много зноја проливено, и да све што се дешава није ни дар са неба, ни лото добитак, јер жели да када се тренинг заврши сваки играч буде бољи него када је тренинг почео"

"Тако је и екипа боља, ја васпитавам играче да не руше између тренинга оно што на њему направе, то је један повезан однос".

Кецман је показао ко има карактер, то је и велико питање среће, тај његов покушај, та реакција", каже Вујошевић.

На питање чује ли понекад критике да није успео са најбољим тимом у историји "Партизана", са којим је учествовао на Фајнал фору у Белгији, пре 22 године, Вујошевић је одговорио да је тада Евролигу играла само једна екипа из сваке земље, само првак, и да је то такође била генерација младих, неискусних играча, као и да му је жао што је тај тим кратко остао на окупу.

Тамо и овде - паре и кошарка

"Тада смо изванредно играли до Фајнал фора, али нисмо адекватно дозирали форму до најважнијих утакмица. Али сигурно се стекло искуство, и схватило да су тамо паре, али да се овде игра кошарка".

О признању за најбољег европског тренера, које је добио прошле године, каже да свет спашава то што без обзира на све почасти и награде сви знају колико вреде, али резултати наравно не смеју да се споре, и увек се морају уважавати.

Дворана, пет играча и лопта - формула за пристојан европски тим, тако се прича о његовом раду. Вујошевић каже да рад и искуство заједничког играња морају да буду скупа, да је сваки пут у питању изазов, то што сваке године изнова прави тим.

"Али волео бих да се за сваку сезону обезбеди буџет, јер да није улазница ми бисмо имали плаћене три плате. Што се тиче момака нема ни једног геста који би показао супротно, али има страха који може да умори, јер то није страх спасоносан, који штити човека од опасности".

"Овај резултат јесте круна вишегодишњег рада и волео бих да се потврди и да све буде стабилније и мање стресно", каже Вујошевић.

Диктатура у функцији игре

О појачањима у тиму, играчима који су постајали значајни, а онда завршавали у озбиљним европским клубовима, каже да је у питању пре свега то да база мора бити у играчима који су одавде, који познају систем, који су издржали сито у којем су отпадали многи, и да они на правилан начин странце дочекају, па је и њих лакше уклопити ако је домаћи део здрав".

"Тешко је поверовати да данас има играча који се не баве кошарком због новца, али ја сам такав човек, мени паре нису у првом плану, него страст и потреба за добрим резултатом, али ако неко постане добар играч, свакако да је новац последица тога и да тако треба да буде", истиче Вујошевић.

О "тренерској диктатутри", и дисциплини међу играчима, Вујошевић је рекао да је то увек у интересу играча, да они јесу под неком врстом контроле, али да је слава тешка ствар.

"Они морају да функционишу у складу са оним чиме су одлучили да се баве, тако и стичу зрелост, учимо их тимским принципима, и законима живота у тиму, јер тим је као посада подморнице, један погреши, сви су мртви".

"Реда мора бити, у смислу да је то начин живота, интензитет рада, и начин игре, не може нико да буде изнад тима, сви су у функцији".

Таленат у ДНК запису

На питање да ли му се догодило да је некада "испустио" неки таленат, одговорио је да је таленат увек зависан од физичких предиспозиција, и да је у великом броју случајева то препознао, али да је било грешака, поготово што клуб није у стању да некога задржи довољно дуго, јер је условљен да функционише ограничен временом.

О томе како анализира утакмице и шта мисли о својим реакцијама које су често импулсивне, каже да никада не може на пуно ствари да се стави примедба, да се увек концентрише на циљеве на тренинзима, и да на њих ставља корекције.

"Тежак је то посао, и ништа од овога нисмо добили олако, уложили смо и много времена и енергије".

"Мислим да у животу ретко где побеђује правда, и да управо зато постоји спорт, јер на терену може добро да игра само онај ко то уме. Притисака увек има, и ја на неправду увек реагујем, само то можда није естетски лепо".

О кључним тренуцима на утакмицама и на кога најчешће пада избор да "ствар узме у своје руке", Вујошевић је рекао да се лидер не одређује декретом, него на терену".

"Онај ко се жртвује, бори за друге, исправља њихове грешке, он је лидер. Није добар човек онај који то за себе прича, него онај који на себе прима туђу грешку, јер се машина у том тренутку пали".

"То се постаје карактером, а он је увек на терену", рекао је Вујошевић.

Уметност, спорт, фантазија

Сликарство и кошарка, уметност и спорт, и уметничка фантазија у спорту, има предрасуда, каже Вујошевић, да су играчи глупи људи, али спорт је мисаона делатност, и треба пуно мислити како би се очувала кондиција, онда када се решава утакмица пред пуним халама, онда када треба издржати притисак и остати усправан.

На питање има ли Србија довољно јаку и моћну кошаркашку базу за "врх" у наредних десетак година, каже да је Југославија била и у том смислу велика, као репрезентација са врхунским резултатима, то је покретало интерес људи да се баве спортом, да гледају, то је било магично, један круг који се развијао.

"Битно је ово сада што се десило са репрезентацијом, да то мора бити стартна позиција, начин селекције, а то су увек играчи који играју часно и којима је игра част, а не они који чашћавају само својим присуством".

О утицају читавог друштва на кошарку, Вујошевић је рекао да је човек увек слободан да бира како ће да се понаша, без обзира на све. "Ја то код себе поштујем", додао је.

На питање да ли је размишљао да оде у неки велики клуб, одговорио је да та могућност да остави "Партизан" никада није искључена, јер је у питању "воз који има свој циљ, и своје убрзање", али настоји да га остави у стању да може да га вози и неко други.