Гостујући у емисији "Сведок" на РТС-у, Милица Делевић, директорка Владине канцеларије за европске интеграције рекла је да се Србија стварно померила када је реч о кандидатури, али чињеница да неке ствари могу да се ураде, не значи и да ће се урадити, и да је посао аутоматски готов.

(Снимак "Сведока" можете погледати/преузети на нашој страни Емисије)

На питање Главног и одговорног уредника Информативног програма РТС-а Ненада Љ. Стефановића да ли су изјаве европског комесара за проширење Штефана Филеа, како у исто време, у октобру, можемо добити кандидатуру и одмах отпочети приступне преговоре, поништиле делимично недавну изјаву шефа делегације ЕУ у Београду Венсена Дежера, да грађани не би требало да деле оптимизам политичара када је реч о европским интеграцијама, рекла је да је код нас једно време преовладавало мишљење да је кандидатура готова ствар, али да ће уколико се испуни све предвиђено акционим планом, бити најпозитивнији сценарио, „то је рекао и Дежер".

О томе да ли у Бриселу понекад чује да се овде шири претерани оптимизам, каже да то није само ствар овог тренутка, да су се од почетка транзиције, када је чланство било најбоље подржано, чули различити датуми, године, и да је то стварало једну медвеђу услугу, да грађани кроз датуме посматрају процес уласка у ЕУ...Мислим да нам је ЕУ у реформском послу велики савезник, да се земља мење на начин који и грађани желе да виде.

О томе да Филе каже да је лопта у српском дворишту, а Дежер као да поручује - нисам сигуран да ћете ту лопту примити на прави начин и спустити на земљу, Делевић је рекла да је то тежак посао, да су тешке и околности за реформе, да захтевају посвећеност, организацију, организацију великог броја људи, и да је заправо цео тај посао лопта, „ако желимо да постигнемо гол".

На питање да ли је тема евроинтеграције региона Балкана објективно потиснута у други план, рекла је да процес проширења сигурно не доминира европском агендом као почетком деведесетих, то је био другачији контекст, у циљу да се Европа подељена Хладним ратом уједини.

"Али, мислим да не треба да нам буде жао што не привлачимо пажњу као неке друге околности, као потенцијални проблеми, којима се у Европи свакодневно баве", каже Делевић.

Процес који мења друштво

О томе је ли у праву професорка Дана Поповић када каже да је са кандидатуром исто као када упишеш факултет, „од тебе после зависи када ћеш да дипломираш", Милица Делевић рекла је да је најважнији процес, процес преговора о чланству.

"У том смислу тражи се и сагласност земаља чланица, није ту само комисија која процењује напредак, треба да се сложе и друге чланице, а оне су већ стекле нека искуства, па ће то бити један процес стриктне провере услова, од спољнополитичких, до економских изазова.."

Што се тиче шанси за кандидатуру до краја године, Делевић каже да ћемо у јуну морати да будемо „пред крај великог посла, са јасном сликом шта смо урадили, а шта тек треба да завршимо, затим ће се написати мишљење, наравно уз то да крупније промене дају нови рок..али је крај јуна тренутак који ја негде видим као логичну динамику..

Рок је кратак, Комисија не очекује законе без јавне дебате, усвојене у скупштини, она жели да тај процес није механички, него који мења друштво.

"Мислим да је то једна од ретких ствари коју ми можемо да урадимо, и тако и променимо друштво", каже Милица Делевић.

"У финишу ћемо се наћи са једним великим бројем питања која нису нимало лака, од броја посланика, функционисања извршне власти, регулаторних тела, и квалитета њиховог рада.."

Домаћи закони и европски стандарди

Делевић је рекла и да је велики мит то да ЕУ нуди решења за многа спорна питања и проблеме, јер за велики број нема готових решења.

Постоји само избор, ЕУ жели да види да наш политички процес решава политичка питања у земљи, поштујући домаће законе и европске стандарде.

Што се тиче закона о реституцији, каже да то питање морамо да решавамо, јет одлагањем неће постати лакше. ЕУ очекује један транспарентан процес, који укључује различите актере, не значи да ће се сви они сложити, али морају бити саслушани. Друго је недискриминација, и треће да износ онога што се враћа не сме бити такав да обесмисли идеју реституције.

"ЕУ не очекује решење које ће откачити тај бокс, него политички процес, који ће поштујући наведене параметре доћи до неког помака", каже Делевић.

Нико нам неће ништа наметнути, али ће се очекивати једна правична процедура, у којој ће се чути оштећени, представници владе и стручњаци.

Што се тиче борбе против корупције, ми имамо стратегију, и план, то је довело до многих закона који су у функцији, а најтеже питање је оно које се не решава, и оно које видите да није урађено.

Закон о финансирању странака је при крају, и ја се надам да ће се ускоро наћи пред Владом.

О томе да се као један од услова помиње и регионална сарадња, каже да се подразумева то да су те земље кредибилни партнери, поуздани, спремни на решавање међусобних проблема, а то не значи да проблема неће бити, јер има их и у ЕУ.

"Они нама нуде модел регионалне и шире европске сарадње, надајући се да ћемо оно што су они кроз своју интеграцију успели, успети и ми. Дијалог Београда и Приштине има две стране, и ја очекујем да ће ЕУ желети да види став обе, који ће довести до неког решења", каже Делевић.

Партнерство уместо искључивости

Што се тиче могућности да се наши стратешки уговори са Русијом сударе с европском енергетском повељом, рекла је да та опасност не постоји, јер би се очекивало да ми постанемо део заједничке трговинске политике, и одустанемо од других уговора које имамо.

"Ја не видим да ћемо доћи до таквог сударања, а када је у питању Русија, она снабдева ЕУ гасом, ту је сада и ситуација у Јапану, а та врста наших енергетских споразума неће бити негативна чињеница", рекла је Милица Делевић и додала да је и Русија је партнер ЕУ, па не треба мислити да су неке ствари међусобно искључиве.

О томе шта ћемо одговорити око продаје „Телекома", рекла је да је питање јасно, да оно каже дајте нам најновију информацију, и мислим да их то интересује са економске стране, процедура које спроводимо у тендерским процесима.

"Не треба мислити да је ниво детаљности питања смешан, него да ће он једног дана показати шта смо све урадили..", каже Делевић.

На питање да ли смо сачекали најнеповољнији тренутак да се појавимо као кандидат за ЕУ, Делевић је одговорила да желимо да им објаснимо да ако нам сада дају више, значи да ће нам касније дати мање.

Ослонац који не смемо изгубити

На питање како објашњава чињеницу да овде расте број странака које су за Србију у ЕУ, а истовремено међу грађанима се повећава и број евроскептика, каже да то само на први поглед јесте парадокс, јер што се више о нечему говори, мање је значајно.

"Раније, када је Европа изазивала велике поларизације, имала је одређен значај, оличење бољег живота..данас сви причају о томе, и то постаје испражњеног значаја, и први разлог за сумњу је то што се о њој пуно слуша, то вам је у политици као девалвиран новац на тржишту. Суштина је то да нам је та Европа савезник, важан, и да не треба да изгубимо и ослонац који нам може помоћи да се променимо", каже Делевић.

"Можда ће криза променити ЕУ, али ја мислим да постоји отпорност, да се може наћи решење које ће све чланице прихватити. Увек је бити боље под кишобраном са свим тим земљама, да делите барем неку могућност да утичете на те одлуке, него да сте напољу".

О томе може ли европска прича потпуно избледети, Делевић каже да у почетку грађани увек због неког политичког уверења буду против ЕУ, али да касније виде да користи постоје, и да нешто ипак морате и да промените, имате конкретне трошкове.."

"Нећемо себи бити савезник за било шта, ако не мењамо ствари", рекла је Делевић.

Митови и реалност Уније

"Прилике се мењају, али и ми морамо схватити да воз неће стајати овде дуго", каже Делевић.

О недавној изјави британског министра за имиграцију Демијана Грина, да ће Велика Британија на седам година забранити запошљавање грађана из држава које ће тек бити примљене у ЕУ, и је ли то политика социјално-економске дискриминације, Делевић каже да је то одраз и економске кризе, и жеље да се ситуација стави под већу контролу, Унија је хетерогенија, веће је кретање у њој..

О једном од митова ЕУ, да нас они заправо не желе, каже да је то само наш мит, не верује да ће нам наметати нове услове, да ће наметати само оно што су имали у претходним проширењима, та искуства..

"Ако ви имате тржиште од пола милијарде људи, учинићете све да спречите да макар један од тих потрошача буде угрожен..", тврди Делевић. На питање одакле веровање многих грађана да ће ЕУ решити већину наших проблема, рекла је да Унија није идеална, али да има историју функционисања која показује да кризе могу да се превазиђу.

"Нема ту чаробног штапића, ми морамо да се променимо пре него што уђемо, то нико уместо нас неће урадити, треба да се повећа свест партнера да ћемо ми то моћи сами", каже Милица Делевић.

На питање процењује ли да ће наредни избори, када год буду, бити прилика за такмичење ко би нас боље водио у Европу, Делевић је закључила да то што данас има више странака које су за ЕУ јесте добро, да је то нормално..

"Не верујем да ћемо пропустити шансу, верујем да ћемо одговорити том изазову, али зато да би тај процес наше промене могао да се настави, у супротном, доживела бих велико разочарање, и оно лично...Чашу смо до пола напунили, треба истрчати и тај последњи круг, који ће нас довести до новог почетка, до новог посла", закључила је Делевић.