Уочи наставка дијалога Београда и Приштине, поставља се питање: шта ако 2. априла у Бриселу на столу буде исти папир као и у седмој рунди? Председник скупштинског Одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун је, гостујући у емисији Око, рекао да Србија неће мењати своју стратегију у преговорима и, уколико јој буде понуђен исти папир, преговарачки тим Београда ће га одбити.

Овде можете погледати/преузети емисију Око 

"Нема нове стратегије, ми смо је дефинисали Резолуцијом у Скупштини. Платформа је оставила простор за довогор с Приштином, међутим на последњој рунди смо били суочени с папиром који Србија не може да прихвати, јер не гарантује ни минимум заштите наших виталних држвних и националних интереса", каже Дрецун.

Државни врх сада треба да усагласи ставове о ономе што је понуђено, каже Дрецун, који је и функционер Српске напредне странке. Сматра да су највећим притисцима изложени први потпредседник Владе Александар Вучић и председник Србије Томислав Николић.

"Изложени смо притиску, а то је кад вам се стави до знања да ће сваки следећи папир бити неповољнији по Србију, а и овај садашњи је неповољан, а онда вам се успут стави до знања да је европски пут угрожен и да ће се мењати ситуација на терену", каже Дрецун.

Понавља да ако буде понуђен исти папир или незнатно промењен, Србија ће га одбити.

Историчар Драгомир Анђелковић оцењуе да садашња ситуација веома подсећа на 1914. годину и почетак Првог светског рата, те да Србија мора да се "окупи око позициције коју има".

"Сада ово што се нуди је увод у егзодус", каже Анђелковић. Понуђени предлог је, према његовој оцени, нешто што мора да се одбије.

Резолуција је дефинисала да су извршна власт, правосуђе и полиција минимум и да од тога не сме да се одступи и да "власт не сме да поклекне", наводи Анђелковић.

Борба за минимум аутономије

Сарадник Института друштвених наука Огњен Прибићевић оцењује да је тешка позиција Србије резултат "проблема у које смо се довели 90-их година" и да се сада треба изборити за минимум онога што имају друге аутономије у свету.

Прибићевић каже да је анализирао пример Оландских острва, која имају апсолутан ауторитет над полицијом и јавном безбедношћу.

Упозорава да је позиција Србије тешка, јер против ње није само албанска страна, него и Брисел и Вашингтон.

Дрецун упозорава да је маневарски простор сужен, али да српска страна покушава да у преговоре укључи и Уједнињене нације.

Преговарачка позиција је тежа ако се има у виду да Београд може да буде проглашен за кривца за неуспех преговора, а то би, сматра Дрецун, могло да погорша положај српског народа на Косову.

"Ми морамо да их заштитимо чак и у условима ако се не договоримо", каже председник Одбора за Косово и Метохију.

Анђелковић сматра да је Србија сада између две хуманитарне катастрофе, једна је да буде проглашена за неуспех преговора, друга - да превише попусти у преговорима. Обе ситуације, каже, могу да измене етничку структуру у Покрајини.

Немачке поруке - поруке Вашингтона

Поруке које је у Београд донела делегација Бундестага прошле недеље не представљају ништа ново, сматра Прибићевић, који је бивши амбасадор у Немачкој.

"То се све надовезује на посету Ангеле Меркел Београду 2011. године, када је говорила о паралелним институцијама на Косову", каже Прибићевић.

Објашњава да Немачка нема јасну политику када је реч о Балкану и да све што ради ради у сагласности са Вашингтоном.

"Немачке захтеве је тешко испунити, а на резултат преговора много ће утицати и то где велике силе виде позицију Србије", каже Прибићевић.

Дрецун сматра да се пред Србију стављају чак и "вештачки услови", које је немогуће испунити и да би то могла да буде порука да регион није добродошао у Европску унију.