Херој са Кошара: Уз Божју помоћ пружили смо снажан отпор

Војник Миле Пантовић из Косјерића један је од хероја са Кошара. Рањен је у руку баш на данашњи дан. Своја болна сећања пренео је РТС-у.

Миле Пантовић био је командир одељења и, у тренутку напада на Кошаре, распоређен је на граничном камену Ц-3/6 код старе карауле.

Снаге терориста ОВК почеле су да надјачавају снаге Војске Југославије, па је уследило повлачење, прича Миле Пантовић.

"Повукли смо се на резервне положаје и у том повлачењу мене су ранили у десну руку, то је било пред сам сумрак 10. арпила. Мени нису могли да укажу одмах прву помоћ, тек ујутру у седам сати. После су ме пребацили у центар у Ђаковици", прича један од хероја са Кошара.

Током борбе, на Кошарама је, каже, најтеже било одсуство средстава комуникације.  

"Ја сам на том положају био без везе, нисам имао уређај зато што су други људи били на терену. Требало је да буде смена, али се све то издешавало. То нам је фалило, много би ефикасније било. Али смо стварно пружили отпор, ни сам не знам како, уз Божју помоћ", сећа се Миле Пантовић.

Напад на Кошаре почео је 9. априла 1999. године када су УЧК терористи напали државну границу Савезне Републике Југославије из правца Албаније.

Битка је трајала 67 дана и завршена је 14. јуна када се Војска Југославије након потписаног Кумановског споразума повукла са простора Косова и Метохије. 

У знак сећања на хероје који су бранили отаџбину, Радио-телевизија Србије је у сарадњи са Министарством одбране снимила документарни филм "Ратне приче са Кошара".

број коментара 26 Пошаљи коментар
(недеља, 26. мај 2019, 22:12) - Vasa [нерегистровани]

Pomoc

Svima koji su preziveli Kosare i Pastrik treba maksimalno pomoci. Svima koji su tamo ostvili svoje zivote treba se oduziti. Treba da se obezbedi skolovanje i zaposlenje njihovih clanova porodice, kao i da im se dodele stnovi. Sad bar mozemo, ustedeli smo nesto.
Vi ste stajali ispred Srbije, a Srbija sada mora da stoji iza Vas.
Nema nazad, Srbija je iza Vas!

(субота, 13. апр 2019, 14:20) - anonymous [нерегистровани]

da se ne zaboravi

ne samo memorijalni kompleks, već večna priznanja i nagrade, da se nikada ne zaboravi .

(субота, 13. апр 2019, 03:35) - anonymous [нерегистровани]

Ponosni smo na Vas....

Ali ne zaboravimo nase heroje iz Krajine i Republike Srpske kao niti sve one koji su protjerani sa svojih ognjista samo zasto sto su Srbi. Ne zaboravimo niti one koji su iz majke Srbije kao i iz dijaspore pomagali svoju bracu i sestre kada im je to bilo najteze. Neka nas nasa tuga i bol ujedini da budemo jaci i slozniji jer samo tako mi mozemo opstati.

(петак, 12. апр 2019, 20:33) - Лола [нерегистровани]

Ипак слобода

Тачно. Ових двадесет година су нам поклонили.

(петак, 12. апр 2019, 15:10) - anonymous [нерегистровани]

Sta reci?!

Sta reci o bitkama 4 duge godine duge, koje su Srbi recimo na Ilidzi vodili u totalnom okruzenju?

Bilo bi red pomenuti neke od tih na stotine bitaka za Republiku Srpsku, koje su bile i duze i teze.

(четвртак, 11. апр 2019, 10:23) - Stojko [нерегистровани]

....

Nazalost ni najbogatije nacije na ovom svetu ne postuju svoje ratne veterane. A mi smo naravno na tradicionalan srpski nacin usvojili tu losu praksu.

(четвртак, 11. апр 2019, 03:08) - Srbin [нерегистровани]

Bravo

Apsolutno podrzavam! Bravo za komentar!!!

(среда, 10. апр 2019, 22:01) - jovan [нерегистровани]

dosta price

dajte ljudima penzije do kraja zivota a porodicama poginulih isto tako i onda cu poceti da verujem u drzavu

(среда, 10. апр 2019, 17:19) - Pedja [нерегистровани]

Odluke

Dijelim Vase misljenje, vjerovatno je jos i niz drugih faktora odlucivalo da se tako bitka odvija. Feldmarsal Mainstajn je u svojoj knjizi napisao, revoltiran, Hitlerovoj tvrdoglavosti o zabrani povlacenja da parafraziram: Da bi se u bitci pobijedilo ponekad se mora napraviti korak napred i nazad, bas kao sto to radi bokser da bi ostvario pobjedu ! Vazno je da buduce generacije vojnika izvuku pouke za ne daj boze buduce bitke. Slava junacima !!!

(среда, 10. апр 2019, 16:15) - Rep.Srpska [нерегистровани]

Svaka čast...

...za komentar Kakvi smo to ljudi?! U potpunosti se slažem sa svim što je napisano. Zar je trebalo čekati 20 godina da uopšte saznamo za sve događaje vezane za Košare?! Zar nije sramota ono što smo gledali prije neko veče u Dnevniku RTS-a, prilog o borcu sa Košara, koji živi u ruševnoj kući, a preživljava od nadničenja? I, kako kaže, srećan je i zadovoljan kad ima 100 dinara u džepu. A takvih kao on, zaboravljenih od države, ima još. Nepravdu treba što prije ispraviti!