Двадесето "Зашто?" у 2.06

У 2.06 навршило се двадесет година откако је у НАТО бомбардовању убијено 16 радника РТС-а. Породице, пријатељи и колеге и даље постављају питање "Зашто?".

Пошту страдалим радницима код споменика "Зашто?" и ове године су одали представници РТС-а, новинских удружења, колеге и породице погинулих.

Након минута ћутања, у име Радио-телевизије Србије венце су положили директор РТС-а Драган Бујошевић и председник Управног одбора РТС-а Владимир Вулетић, као и породице убијених радника.

Мирослав Медић, брат убијеног Синише, обратио се окупљенима запитавши – Зашто?

"Зашто нико од НАТО земаља које су извршиле агресију, без одобрења Савета безбедности УН, није одговарао за тај злочин? Зашто и коме је било потребно да своје животе у овој згради изгуби 16 невиних људи? Зашто о њима нико осим породица није бринуо? Зашто они који су то морали и чија је то била обавеза ништа нису учинили да их заштите?", упитао је Мирослав Медић.

Породице већ 20 година питају и зашто тадашњи генерални директор РТС-а Драгољуб Милановић није поступио по наредби 37 савезне владе по којој је био обавезан да људе измести на резервно место рада у случају ратног стања и зашто нико у савезном министарству народне одбране није на то реаговао.

"Зашто нико од државних власти није ништа предузео да се спречи ова трагедија? Зашто готово нико није помагао породицама да се прибаве докази и расветле све околности које су претходиле овом злочину", упитао је Мирослав Медић у име породица страдалих.

"Душе убијених су и сада овде са нама и траже правду. Неће се смирити док се не сазна пуна истина о овом злочину. Жртве и овај споменик 'Зашто?' су опомена да се овакав злочин више никада не понови и да се не заборави зарад будућих генерација", закључио је Медић.

Породице су се испред споменика окупиле и у 14.06, и још једном подсетиле на овај злочин. Испред зграде у Абердаревој постављена је табла која означава почетак радова на изградњи меморијалног комплекса.

У ноћи између 22. и 23. априла 1999. године погођена је зграда РТС-а у Абердаревој улици. У њој су у том тренутку били радници, цивили који су остали на радном месту и када су сви страни дописници отишли.

Животе су изгубили: Јелица Мунитлак (27), шминкер, Ксенија Банковић(27), видео-миксер, Дарко Стоименовски (25), техничар у размени, Небојша Стојановић (26), техничар у мастеру, Драгорад Драгојевић (27), радник обезбеђења, Драган Тасић (29), електричар, Александар Делетић (30), камерман, Славиша Стевановић (32), техничар, Синиша Медић (32), дизајнер програма, Иван Стукало (33), техничар, Дејан Марковић (39), радник обезбеђења, Милан Јоксимовић (47), радник обезбеђења, Бранислав Јовановић (50), техничар у мастеру, Милован Јанковић (59), прецизни механичар, Томислав Митровић (61), режисер програма, и Слободан Јонтић (54), монтер.

Тела Драгорада Драгојевића и Синише Медића никада нису пронађена.

У згради у том тренутку нису били уредници који су позивали НАТО авионе "да дођу и да их чекају на свом радном месту". У Другом дневнику 23. априла тек у 20. минуту објављена је вест о погибији радника РТС-а.

То је био први случај да је медијска кућа проглашена легитимним војним циљем.

Бивши директор РТС-а Драгољуб Милановић 2002. осуђен је на десет година затвора јер није поштовао наређење тадашње савезне владе и људе и технику изместио из објеката у Абердаревој и у Хиландарској улици.

У знак сећања на погинуле у Ташмајданском парку, код зграде РТС-а и споменика "Зашто?", породице и пријатељи страдалих већ две деценије у два сата и шест минута одају пошту убијенима.

Синоћ је на платоу испред погођене зграде одржана комеморација под називом "Тишина у Абердаревој", а претходно је отворена дводневна међународна конференција "Крај некажњивости за злочине над новинарима".

У холу РТС-а изложена је макета будућег Меморијалног центра РТС-а у знак сећања на 16 убијених радника. Уз минималне архитектонске интервeнције биће сачувана порушена зграда, а око ње ће бити изграђена приступна стаза. Тим "Неоархитекти" осмислио је кинетичку структуру 16 влати траве које ће се њихати на ветру.

На првом програму РТС-а вечерас ће бити приказан документарни филм о бомбардовању РТС-а "Хроника најављене смрти". Након тога следи играни ТВ филм "О животу и о смрти".

број коментара 4 Пошаљи коментар
(уторак, 23. апр 2019, 16:05) - anonymous [нерегистровани]

Zasto

Nije mi jasno zasto se brani NATo agresor a sve krivice prebacuju na tadasnje rukovodstvo?
Krivi radnici sto su bili na poslu, krivi putnici u vozu na mostu ili deca u svojim kucama?
Teroristi nemaju humanosti i ne biraju ni mesto ni vreme.

(уторак, 23. апр 2019, 11:03) - anonymous [нерегистровани]

Zasto

Zasto su ljudi to vece bili u zgradi?

(уторак, 23. апр 2019, 10:49) - Ivan Zgrozeni [нерегистровани]

Novinari

Poginuli su nasi heroji isto kao 108 poginulih na Kosarama. Da li su mogli biti izmesteni na drugo mesto? Mozda. Da li bi ih ubice i tamo pronasle? Sigurno. Znali su sta se sprema kada su strane ekipe napustile zgradu RTS-a. To otvara i drugu temu. Zasto kolege iz tih ekipa koje su imale informacije o onome sto se sprema (uvek su sa kamerama "na gotovs" bile na mestima gde ce pasti bombe) nisu obavestile nase novinare? Sram ih bilo. Kristijan Amanpur,  BBC, CNN... 

(уторак, 23. апр 2019, 10:46) - anonymous [нерегистровани]

ZASTO?

mogli su biti spaseni,sve se znalo bez obzira na nebrigu rukovodstva to je NATO ratni zlocin nad civilima.