Немачка нема довољно ветеринара – зашто су склони самоубиству

"Позитиван ефекат кућних љубимаца на људе научно је доказан", подсећа професорка психологије Андреа Бец с Међународног универзитета у Ерфурту. Она се већ 20 година бави истраживањем односа људи и животиња.

У кризним временима попут пандемије, власници кућних љубимаца наводе да им они помажу у стицању психичке стабилности и редуковању осећаја усамљености. То је и научно објашњиво, јер чак и током кратког присног контакта са животињом организам производи окситоцин.

Реч је о хормону који смањује стрес, тескобу и агресију, али и подстиче осећај задовољства и самопоуздање. То некима смањује стрес, али зато су ветеринари током пандемије под све већим притиском.

Енормно оптерећење за ветеринаре

"Сведоци смо како очајни власници кућних љубимаца сатима покушавају да пронађу доступног ветеринара", каже Каталина Ото.

Она скоро десет година ради као мобилна ветеринарка у региону Рајна-Мајна и у свом тиму запошљава и друге мобилне ветеринарке и ветеринаре са територија Келна, Берлина и Рурске области. И упркос приличном броју службеника, њен тим често није у стању да стигне на све заказане термине.

"Једне суботе увече имали смо 60 позива власника кућних љубимаца у року од само сат времена. Месечно обавимо и до 500 посета", каже Ото.

Број нових кућних љубимаца вртоглаво расте, а број ветеринара се смањује.

"Од 24 ветеринарске клинике на подручју региона Рајна-Мајна није преостала ни половина", објашњава она.

То значи да оптерећење драматично расте, каже Хајко Фербер, директор немачког Савезног удружења ветеринара.

Висока стопа самоубистава међу ветеринарима

Ветеринари су натпросечно склони самоубиству, истичу из немачког Удружења за добробит животиња. Студија на тему стреса и здравствених оптерећења, која је 2011. године објављена у стручном ветеринарском часопису "Tirercteblat" показала је да готово половина испитаних сматра да је њихов посао повезан са знатно већим оптерећењем него код нормалне популације.

Као разлог превеликог оптерећења наводе се лоша примања, велики притисак током обављања посла, проблематично опхођење с власницима њихових пацијената и њиховим очекивањима, као и суочавање с темом смрти. Ветеринари у одређеним случајевима морају да еутаназирају животиње и зато су чешће суочени са смрћу него њихове колеге које се баве хуманом медицином.

"Корона је само катализатор, проблем преоптерећења присутан је већ годинама", објашњава Фербер. Све мање ветеринарских ординација због недостатка особља нуди услуге хитних интервенција. У Немачкој чак постоје и читави региони који више нису покривени хитном службом. Стога су власници кућних љубимаца приморани да возе и по сат и по времена до најближе клинике. То у неким случајевима може да буде фатално.

Преоптерећење има бројне разлоге

Према Ферберовим речима, разлози недостатка стручног кадра су различити. "Удео жена међу немачким студентима ветерине је скоро 90 одсто", истиче он.

Пре 30 година том професијом доминирали су мушкарци. Такав развој доводи до смањења броја радних сати, јер се жене, рецимо, ређе одлучују на самозапошљавање, односно да приватно пружају своје услуге. Осим тога, ветеринарке због породиљског одсуства дуже изостају са посла, јер оне од тренутка када сазнају да су трудне не смеју више да раде.

"Потребно нам је више флексибилности у Закону о радном времену, јер уз период одмора од једанаест сати хитна служба није могућа." Такође би, истиче Фербер, требало олакшати запошљавање ветеринарки и ветеринара из других земаља. „Ако запослите неког ветеринара из Србије, имате две године посла са бирократијом, а ветеринарске фирме су мала предузећа и ако се нађу у тој ситуацији оне су с тим потпуно преоптерећене", каже Фербер.

Већи промет током пандемије

Слаба је утеха то што су ветеринари, према подацима Савезног завода за статистику, прошле године остварили једанаест одсто више промета него 2019. и 2020. године. У време короне, новац који се раније трошио на годишње одморе, сада се издваја рецимо за стоматолошко лечење животиња.

Операције су такође постале чешће јер власници имају више времена за своје љубимце, каже директор немачког Савезног удружења ветеринара. Власници, истиче Фербер, знатно чешће траже квалитетнију дијагностику - уместо ултразвука захтевају рецимо ЦТ.

"Од избијања короне, ординације су преплављене особама које по први пут имају кућног љубимца, од којих су неки неискусни и који за бенигне случајеве, попут одстрањења крпеља, окупирају клинике и ветеринарске ординације."

Упркос високим захтевима власника кућних љубимаца, бројни немачки ветеринари, попут Каталине Ото, радо извршавају своје задатке. Изазови причињавају задовољство, каже та ветеринарка, али и додаје да би ипак било пожељно да има више друштвеног признања за ветеринаре.