Читај ми!

Пашалић: Предлагао сам да се направи разлика између оних који поштују и оних који не поштују мере

Да ли је било мање или више притужби грађана за време пандемије? Заштитник грађана Зоран Пашалић истиче да теме које су обрађивали на почетку пандемије нису исте као и сада. Предлагао сам да се прави разлика између оних који поштују и оних који не поштују мере, каже Пашалић за РТС.

Зоран Пашалић наводи да су се грађани на почетку пандемије толико обраћали Заштитнику грађана да је тај број више десетина пута порастао у односу на претходну 2019. годину.

"Почело је од тога како ће грађани који су се нашли ван земље ући у земљу, затим ванредно стање је многе довело у веома тешку ситуацију – они који живе сами и траже туђу негу и помоћ због ванредног стања нису могли да буду збринути", навео је Пашалић.

Према његовим речима, сада се грађани жале на уобичајене проблеме, али на све има одређени утицај ковид или на појединачна стања или на колективна стања појединих друштвених група.

Указао је да углавном иста питања упућују свим министарствима, најчешће Министарству за рад, Министарству здравља.

Један од последњих извештаја који је Заштитник грађана тражио од надлежних је био онај у вези са наводном заменом беба у Клиници "Народни фронт". 

Пашалић каже да је тај извештај тражио прошле недеље и да су дали најкраћи рок за одговор од 15 дана.

"Одговори још нису стигли. То отвара једно много значајниje питање. Како поступати у таквим ситуацијама, када родитељи имају страха да је њихово дете замењено у породилишту. То се везује за ону ранију причу о несталим бебама", навео је Заштитник грађана.

Истиче да док се тај проблем не реши постојаће одређена доза неповерења. А захтеви су послати свима који могу имати везе са тим случајем.

Очекује одговор за седам дана и напомиње да ће у складу са тим и реаговати даље.

"ДНК анализа фактички сто посто открива везе родитеља и детета, али Заштитник грађана није институција која то спроводи", навео је Пашалић.

Доста притужби грађана стиже на послодавце у време пандемије, који су их натерали да користе годишње одморе, пошто по одлуци Кризног штаба не раде њихове фирме.

"Члан 116 Закона о раду говори о принудним одморима, када нема посла или када је смањен обим посла", навео је Пашалић и рекао да се то углавном ради у државним институцијама уз сагласност министра.

Истиче да су се до сада такве препоруке односиле и на приватне послодавце. Заштитник грађана је позвао све оне који сматрају да су ускраћени да му се обрате.

Одговарајући на питање да ли је било примедбе на поступање или непоступање Кризног штаба, Пашалић је рекао да није било персоналних притужби, али је било незадовољства да нису због одлука Кризног штаба могли да обаве неки посао или да су били ускраћени неких права.

"Предлагао сам да се прави дистинкција између оних који поштују и не поштују мере, како не би била ситуација да они који се понашају у складу са мерама трпе због мањине која се не понаша", закључио је заштитник грађана.