Пандемија је угрозила ментално здравље свих, дуго се чека на преглед код психијатра

Нису плућа, а ни крва слика, али једнако страда услед пандемије - ментално здравље. Последице правила живота које је коронавирус наметнуо осећају особе свих узраста. Код неких су пробудиле и годинама нагомилане проблеме.

"Полако сам скупљао све у себи, супруга је увидела да се нешто дешава и покушавала је кроз наш разговор да извуче из мене шта је. Кад сам рекао да је пандемија, јер имам и косовски синдром. Одатле сам почео да вучем неке проблеме које сам гурао испод тепиха, нисам хтео, нисам хтео, до прошлог петка када сам покушао да се убијем па сам устукнуо", испричао нам је један пацијент.

Његова прича је само једна од десетине прича пацијената који су помоћ потражили у Клиници за психијатријске болести. За годину дана рада СОС центра у тој установи телефони су зазвонили више од 11.000 пута.

"У почетку то је био страх од вируса, непознаница од тога какву болест изазива, како се преноси, колико тешко се преноси, људи су имали страх од тога да се не разболе, да не заразе најближе. Оно што смо ново приметили то је да је ковид 19 имао и утицај на ментално здравље у најексплицитнијем смислу. То су биле депресивне епизоде у постковид стањима, а такође у јединицама интензивне неге као одраз тежине болести имали смо тешке делирантне епизоде", напомиње директорка Клинике "Др Лаза Лазаревић" Ивана Сташевић Карличић.

Подједнако трпе и стари и млади 

Епизода која је у геронтолошким центрима почела пре годину дана и још увек траје у многоме је изменила свакодневицу најстаријих грађана. Живот без посета најближих, излазака из домова, редовних дружења пробудио је нове страхове.

"Емоционална подршка и подршка сродника је најзначајнија, односно топла реч, подршка, загрљаји сродника су основа и емоционалне стабилности старијих у институцији. Тако да можемо да кажемо да је то довело до великих пробмена и погоршања често депресивности, анксиозности. Али смо ми сви настојали да им помогнемо, оснажујемо њихове капацитете", каже Паулина Фирићански, психолог Геронтолошког центра у Београду.

Страхови нису заобишли ни младе. Током прошле године новосадском хуманитарном центру обратило се чак два пута више њих него 2019.

"Био је врло кратак временски период да се све то реорганизује и везано и за факултет и за школу, везано за односе у породици. Велики број младих људи који је студирао у већим градовима се вратио кући, све су те неке промене које су и те како утицале на то да се они осећају другачије. Приметно је исто тако и то да нам се обраћао све већи број родитеља малолетне деце, који су услед те неке врсте изолације преласка на онлајн наставу, дешавале су разне промене у понашању младих, деце, притајене агресије, немогућост комунакиције са децом", указује Мира Новаковић Илин, координаторка Психолошког саветовалишта за младе новосадског Хуманитарног центра.

Стручњаци упозоравају да иако постоје установе које се баве менталним здрављем младих, њихови кадровски капацитети су ограничени. Подсећају да је укупан број специјалиста психијатрије који се баве децом и младима у Србији 47, што значи да постоји један лекар на више од 27.000 деце млађе од 18 година.