Читај ми!

Колика је плата за запосленог који ради од куће, а обим посла је мањи

Ретко ко у ово време планира годишњи одмор, а где ће ко, када и колико одмора искористити, у већини случајева не зависи само од нас. Снежана Богдановић из Министарства за рад рекла је за РТС да запослени за време боловања остварају много мање права, а како рокови за коришћење годишњег одмора истичу, многи запослени су те дане користили или уместо боловања, или за негу старијих чланова породице.

Влада је послодавцима препоручила да продуже рокове до када запослени могу да искористе све дане годишњег одмора и то, из 2019. до 30. јуна ове године, а из 2020. најкасније до краја јуна 2022. године.

Препорука се односи на све који због природе посла у ванредним околностима нису искористили одмор или су били спречени због болести и изолације услед коронавируса.

Снежана Богдановић из Министарства за рад рекла је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, да је највећи број запослених из области здравства и свих пратећих делатности где је било потребно да се не прекине процес рада.

"Прва препорука је била да се односи на здравство и установе социјалне заштите и запослене који су били укључени у збрињавању оболелих и корисника услуга социјалне заштите", рекла је Богдановићева.

Према њеним речима, има и других делатности где запослени нису били у могућности да искористе, биле су ванредне околности, а имали смо и ванредно стање прошле године.

"Влада је донела два закључка у вези са годишњим одмором, један је донет у априлу где практично годишњи одмор из 2019. који по Закону о раду треба да се искористи до 30. јуна текуће године 2020, имајући у виду околности које су биле – Влада је препоручила послодавцима да омогући запосленима који због радних обавеза нису у могућности да користе одмор, да га искористе до краја 2020. године", објаснила је Богдановићева.

Како је истакла, препорука се односи на све послодавце али не и на све запослене.

Први закључак Владе садржи препоруку да се поштује Закон о раду, да се свим запосленима, било да раде од куће или раде код послодавца, а немају радну обавезу, да им се омогући да годишњи одмор из претходне године искористе до 30. јуна.

"Само онима који нису били у могућности да искористе или су били спречени а пре свега у здравству, социјалној заштити, да не говоримо о МУП-у и осталим делатностима, тако је омогућено до краја 2020. године", каже она.

Други део одмор из 2019. да се искористи до краја јуна 2020, а до краја јуна следеће може да се искористи одмор из претходне године.

Рокови прописани законом су крајњи рокови када се годишњи одмори морају окончати.

Запослен у изолацији, а води се као да је на одмору

Неке запослене је послодавац водио као да су на одмору а били су у изолацији. Богдановићева каже да је то ствар запосленог и послодавца.

"Многи запослени користе одмор јер се, осим првог дела који мора да траје најмање две радне недеље, остатак може користи у више делова на захтев запослених и често га користе за своје потребе", објашњава она.

Накнада за време боловања и одмора су различите, запослени за време боловања остварују много мање права, рокови за коришћење годишњег одмора истичу, многи запослени су користили годишњи одмор или уместо боловања, или да би бринули о старијим члановима породице, јер је била таква ситуација.

"Закон изричито каже да свако боловање прекида коришћење годишњег одмора, тај годишњи одмор се наставља у договору са послодавцем по истеку боловања. Није послодавац могао да наметне запосленом да уместо боловања користи годишњи одмор јер је запослени могао само да донесе дознаке и тиме је обуставио коришћење годишњег одмора по самом закону", наглашава Богдановићева.

Плата када је запослени заражен

Објашњава да накнада зараде за време боловања зависи од врсте спречености за рад, она је по правилу 65 одсто од зараде, међутим Влада је препоручила послодавцима да својим колективним уговорима, правилницима о раду предвиде да надоместе накнаду зараде запосленима који су оболели од ковида до пуног износа, за време боловања.

"У јавном сектору, пошто те колективне уговоре евидентирамо, да су сви посебни и колективни уговори уредили право на разлику, не добијамо појединачне податке из других делатности", рекла је она.

Плаћено одсуство без кривице запосленог и послодавца 

"Запослени који раде од куће, и на даљину, имају иста права као да раде непосредно код послодавца, изједначени су у погледу остваривања права, ако раде мање то може да буде само у оквиру прерасподеле радног времена, у једном периоду радиће мање, а у другом периоду дуже, послодавац је дужан да обезбеди запосленима пун фонд часова без обзира на то да ли раде код послодавца или од куће", објаснила је Богдановићева.

Ако нема посла, због затварања одређених објеката, то је плаћено одсуство без кривице запосленог и послодавца када је привремено престала потреба за обављање одређених послова, истиче Снежана Богдановић и додаје - и за то време запослени има право на накнаду која не може бити нижа од минималне зараде утврђене у складу са Законом о раду, 60 одсто у односу на зараду запосленог.