Мраз у Немачкој убија бескућнике - избегавају смештај из страха од короне

Најмање двадесет бескућника је ове зиме изгубило живот на хладноћи у Немачкој. Сва је прилика да та листа, коју води Савезна радна заједница за помоћ бескућницима, није потпуна и да је више људи промрзло до смрти.

То је црни рекорд у последњих десет година, а бројка би могла да премаши чак и зиму 1996/97 када је званично од промрзлина умрло 25 људи.

Према речима једне портпаролке Заједнице за помоћ, не само што је зима оштрија него обично, већ улогу игра и пандемија.

Мање је понуда за бескућнике, а "има случајева да људи без крова над главом свесно избегавају уточишта из страха да се тамо не заразе. Тако се излажу опасностима хладноће", рекла је она.

Рачуна се да на отвореном непрестано борави између 40.000 и 50.000 људи у Немачкој. Највише их је у главном граду Берлину, око 5.000.

Према градским властима, тренутно је обезбеђено 1.500 кревета за ноћење. Многа су у хотелима који добијају надокнаду што и њима добро дође - ионако немају посла током епидемије.

"Раније сам спавао у стамбеном контејнеру, и то је било у реду. Али ово је прави пансион. Много је боље", рекао је за Дојче веле један од бескућника у "Пансиону Рајтер" у Берлину.

На почетку су прљави, уморни, депресивни, не виде будућност", каже нам часна сестра Марта Арнолд која у овом хотелу брине о бескућницима. Осим ноћења, углавном добијају доручак и топлу вечеру.

"Али после неколико недеља је већ све друкчије. Онда заједно гледамо у будућност."

Зашто многи неће у смештај?

Црвени крст у Берлину уз то има десет такозваних "топлих аутобуса", заправо возила из којих бескућницима дели вреће за спавање, ћебад, јакне, ципеле, топле напитке или их превози до свратишта.

"Наш најважнији циљ је да људе пребацимо у склоништа", рекао је Херберт Жукалски (70) за магазин Шпигел. Он ради за Црвени крст на улицама Берлина.

"Посебно ако су у пијаном стању, људи не примећују промрзавање. Напросто се идућег јутра не пробуде. Па ипак, многи одбијају понуду."

На питање зашто, Жукалски каже: "Привремени смештаји нису омиљени. Бескућници деле просторије са другима, плаше се да не буду покрадени. Многи су тамо доживели и насиље. А ту су корона и страх од заразе."

Тако волонтери бескућнике сваке ноћи обично затичу на истом месту.

Један портпарол Црвеног крста каже да последњих дана, када температуре ретко прелазе нулу, ипак опада број позива које добијају.

"Тако да можемо претпоставити да се ситуација поправила и да се исплатило повећање флоте топлих аутобуса", рекао је он.

У петак су медији пренели вест из Нирнберга: тамо се 20-годишња жена без крова над главом породила на станици подземне железнице. Девојчица је рођена на минус петнаест степени. Хитна помоћ је стигла на време да мајку и бебу пребаци у болницу.

Спирала бескућништва и незапослености

Социолог Николаус Мајер, који годинама истражује тему бескућништва, каже да би друштво морало да се замисли у каквом је стању када толико људи умире на улици.

Он се залаже да се прекине спирала "без стана нема посла, без посла нема стана". И то тако што би се прихватио концепт Хоусинг Фирст, развијен у Њујорку са великим успехом.

"Тренутно у Немачкој постоји нека врста степенастог модела. Бескућник најпре заврши у лошем смештају и онда мора да заради за сопствени стан", рекао је Мајер за Франкфуртер рундшау.

"Код приступа Хоусинг Фирст се то радикално окреће јер кажемо да свако има основно право на становање и са бескућницима се одмах склапа нормалан уговор о изнајмљивању неког стана."

Мајер појашњава да то може бити било који стан у било чијем власништву, а да би кирију испрва плаћала држава, док људи не стану на своје ноге. У прво време би о њима бринули социјални радници и психолози.

"То је нешто што бисмо као друштво морали да хоћемо - да постоји право на становање за све људе".